Књижевна награда „Данко Поповић” за најбољу књигу прозе у 2022. години припала је Драгану Хамовићу за роман „Род ораха” у издању Српске књижевне задруге. Одлуку је донео жири у саставу проф. др Петар Пијановић, др Јана Алексић и мср Никола Маринковић.
Свечано уручење награде ће се одржати 29. августа у 19 часова у Народном музеју у Аранђеловцу.
Жири у образложењу се истиче да естетска заокруженост приче, стилско-језичка бравурозност и наративна усредсређеност чине „Род ораха“ Драгана Хамовића изузетним књижевним остварењем и веома допадљивим читалачким штивом.
„Хамовићеву приповедну имагинацију заокупља питање рада механизама сећања и самоидентификације, тиме и саморазумевања. Сходно жанровским предиспозицијама аутофикције, у делу се опробавају могућности фабулирања, измишљања и фикционалног надодавања на проживљене садржаје. Приповедач у првом лицу и посредник реминисценција из своје незавршене садашњости отпочиње низање анегдота и слика из детињства, дечаштва и младости, са посебним освртом на симболичка упоришта формативног периода, што ће омогућити размеравање раста доживљаја стварности и употпунити отпочету аутобиографску пројекцију. Хамовићев јунак и приповедач се постепено разабира у срастању лица и догађаја са првим предметима и простором и похрањује их у стабилнијем меморијском редоследу. Он представља проводник памћења како би се искуства прошлости пренела на надолазеће нараштаје, уједно конституишући занимљиве личне митске просторе и митске фигуре сећања. Тако се Хамовићев романескни свет успешно надовезује на традицијски низ који у нашој књижевности чине Ћопићева Башта сљезове боје, Прољећа Ивана Галеба Владана Деснице, Рани јади Данила Киша и Данојлоћев Змијин свлак.“
Даље се наводи да исприповедане анегдоте и епизоде из периода одрастања и духовног сазревања у овој мемоарско-евокативној и аутофикционалној прози, са елементима романа одрастања, реферишу на догађаје из колективне прошлости:
„Породична историја и лична митологија се тако огледају у друштвено-историјској димензији минулог столећа, а почеци саморазумевања са првим интимним дотицајима са предањем и традицијом. Род ораха и орахова људска метафорички сумирају поетички обзор романа – циклично поимање времена, поетски конципиран простор, постојаност у избору и интериоризовање узвишеног предачког искуства у личном наративном идентитету. Дрворед ораха се симболички поима као међа између унутрашњег и спољашњег света, односно нивоа стварности које врсни приповедач увезује својом уметничком причом.“
Извор: Српска књижевна задруга
