У храму Новомученика Станка у Острогу служен је парастос погинулим борцима Југословенске војеке у отаџбини (љуО), који су у овом крају убијени 18. и 19. октобра 1943. године. Међу њима су били и генерал Блажо Ђукановић и пуковник Бајо Станишић, виђени официри и челници Главног штаба љуО за Црну Гору, Боку и Стари Рас. Парастос је служио протосинђел Павле Радусиновић, намјесник острошког манастира, уз саслужење пароха јеленачко-острошког Предрага Катанића и ђакона Радмила Чизмовића. Бројни вјерници из Бјелопавлића и осталих крајева Црне Горе дошли су у острошку цркву како би се присјетили дана када су прије 70 година партизани у Острогу убили 27 припадника ЈСО.
Протосинђел Радусиновић је нагласио да су генерал Ђукановић и пуковник Станишић с најближим сарадницима и рођацима одлучили да се супротставе идеолошком насиљу, јер су служили краља и отаџбину, и да су такво опредјељење платили и животом. Миљан Станишић, професор социологије и хроничар Бјелопавлића и један од организатора парастоса, нагласио је да потомци Бијелог Павла не смију заборавити генерала Блажа Ђукановића и пуковника Баја Станишића који су у Острогу страдали од партизана.
Тачно је 70 година откако су двије партизанске бригаде и једна италијанска у Острогу ликвидирали вођство и чланове главног штаба Југословенске војске за Црну Гору, Херцеговину и Стари Рас. Поред генерала Ђукановића и пуковника Станишића, тада је страдало још 25 официра и војника који су били у штабу. Комунисти су прво тражили предају чланова Главнога штаба, заклињући се на крст да ће сви бити слободни, а да ће након рата одговарати они за које се утврди да су криви. Њиховим ријечима су повјеровали генерал Ђукановић и већина официра и војника, а након преда је брутално су ликвидирани. Пуковник Станишић и његова четири блиска рођака нијесу жељели да падну живи у руке партизана и наставили су борбу. Након вишечасовног окршаја, извршили су самоубиство, јер нијесу жељели да живи падну партизанима у руке, објашњава Станишић.
О овом догађају претходних деценија мало се писало, а гробнице настрадалих југословенских војника код Доњег и Горњег манастира Острог биле су обавијене велом тајне. Након рата, комунисти су чак откопали гроб пуковника Баја Станишића и његове кости разбацали по околним јамама, али монаси су их прикупили и тајно сахранили. Тајна о гробу пуковника Станишића чувана је све до 1990. године и доласка садашњег митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Приликом пробоја пруге од Никшића до Подгорице тадашња власт је над другом гробницом подигла нужнике за акцијаше. О овим догађајима постоји вјеродостоја црквена преписка.
Корак ка рехабилитацији
Након 61 године, односно 2004. прикупљене су кости мученика Југословенске војске и похрањене су у нову цркву Светог новомученика Станка. Надам се да је вријеме када је брат мрзио брата заувијек за нама, али то не значи да треба да заборавимо острошку трагедију и њене мученике. Одржавање парастоса само је један од корака у рехабилитацији припадника Југословенске војеке, а очекујем да Бјелопавлићи у томе дају свој допринос, казао је Станишић, чија књига о ЈВуО у овом крају ускоро треба да буде одштампана.
И. Милошевић
Извор: Дан
