Промоцијом књиге „Дух дише гдје хоће“ Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, вечерас, 9. новембра, у Конгресној мултимедијалној сали Дома револуције у Никшићу, свечано је отворена XVI књижевна манифестација „Дани Његошеви“.
О књизи су говорили академик Синиша Јелушић, проф. др Лидија Томић, проф. др Душан Крцуновић, протојереј-ставрофор Слободан Јокић, уредник Радомир Уљаревић и аутор, Митрополит Јоаникије.
Поздравне ријечи упутили су Марко Ковачевић, предсједник Општине Никшић и Милутин Мићовић, предсједник Књижевног друштва „Његош“.
Програм је водила Милица Бакрач, а у свечаном дијелу програма наступио је Хор „Свети новомученик Станко“, под диригентском управом проф. Ленке Дурутовић.
У поздравном слову градоначелник Никшића је истакао значај Његошевог књижевног дјела и казао да је Његош симбол Црне Горе.
„Његош је симбол Црне Горе, његов је лик у њеној личној карти, и знамо колико вриједи његово књижевно дјело. Многе културе би дале доста тога да имају само оно што су цетињске владике успјеле да ураде у књижевности и у свему осталом, да не помињемо друге грандиозне ствари. Нека та кап у мору наше културе, за коју би неко дао све, буде назнака да не треба ни пред ким да повијамо главу, ни пред ким да се стидимо, него да кажемо врло јасно ко смо и шта смо — а ми смо Његошеви“, поручио је Ковачевић.
Он је, у знак захвалности за организацију манифестације и допринос очувању и афирмацији културне баштине, предсједнику Књижевног друштва „Његош“ Милутину Мићовићу уручио спомен-медаљу поводом 150 година од Вучедолске битке.
Предсједник Књижевног друштва „Његош“ Милутин Мићовић казао је да сјећање које нас везује за Његоша није књишко, него живо и животворно.
„Његово дјело је ушло у колективну свијест његовог народа, а његови стихови јављају нам се у пуном сјају при сваком јачем животном потресу.
Његош се спустио до дна свог бића и видио ствари овог свијета какве јесу. Прије свега видио је човјека који је у могућности да у себи разгори искру бесмртнога. Његош је том искром сагледао дубине човјекове и противрјечности које се бију и у појединцу и у народу и у свијету и у космосу. Видио је свој народ потопљен сопственим стихијама, под нападом адских сила, успаван мртвим сном и смртним заборавом. Како је тада Његош видио своје племе, тако данас изгледа цио свијет.
Велики Петровићи су наставили Мојсијевски пут у свом народу, носећи свој ковчег завјета, лучу слободе и памћења, укријепљени јунаштвом и осјећањем небеске силе. Тај пут крунисан је великим Његошем. Мучеником и прометејем слободе, како га је назвала Исидора Секулић“- навео је у поздравном обраћању предсједник Књижевног друштва „Његош“ Милутин Мићовић.
Протојереј Слободан Јокић, говорећи о књизи митрополита Јоаникија, навео је стихове из Јовановог Јеванђеља „Дух дише гдје хоће, глас Његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде.
„ Ови стихови из Јовановог Јеванђеља из којих је узет и наслов књиге о којој вечерас бесједимо, нам говоре истину и Божијег и човјековог постојања. С обзиром да је створен по икони Божијој, човјек је створен да буде слободан, а да би био слободан, човјек мора имати способност стварања, сличну оној коју посједује Господ. Не можемо бити хришћани ако не стварамо. Човјек да би постојао, мора да тражи слободу за бесконачно стваралаштво. Свети Максим исповиједник, један од најзначајнијих отаца Цркве, видио је човјека као веома активно биће. Људско биће је прије свега обдарено силом Логоса, тј. посједује моћ да ствара и тумачи значења.
Управо књига Дух дише гдје хоће, митрополита Јоаникија је књига стварања и тумачења. Њоме митрополит свједочи своју припадност Творцу, тумачећи личности и догађаја који су на неки начин обиљежили или доминантно утицали на његов живот и стваралаштво. Митрополит је у овој књизи писао и промишљао о људима у којима дише Дух Божији. Имамо дубоки осјећај да је ова књига настала из унутрашње, неспутане, тајне побуде да се дубље проникне и промисли у тајну постојања, човјека и коначно у тајну самога Бога. Из ње се осјећа вапај за смислом“- навео је протојереј Слободан Јокић.
Академик Синиша Јелушић је казао да се књига Дух дише гдје хоће Високопреосвећеног митрополита Јоаникија састоји од готово 40 огледа сабраних у 5 поглавља, те да су у књизи присутне три међусобно прожимајуће равни, карактеристичне за овај приступ који доследно примјењује митрополит Јоаникије. Први је богословско-теолошки план, други је фиолозофски, и трећи приступ, поглавље које посвећено искључиво тумачењу књижевних, пјесничких дјела.
„Тумачење у књизи доминирајуће, без остатка, Његошеве темељне мисли. Али и о присутности Духа и у другим привидно различитим тематским дијеловима или огледима, попут оног о Његошевом завјештању гдје митрополит изврсно тематизује неодвојивост Његоша од његове капеле и у том контексту је врло важан његов рад Храм у Његошевој поезији. Затим, оглед о савременом српском пјесничком стваралаштву светим и свијетлим ликовима и дубоком личном исповиједању вјере.
Ако Дух који дише гдје хоће препорођује и преображава онога који га посједује, онда исто такву преображавајућу улогу има и ова књига за свакога ко је с присуством Духа у себи, буде читао“- казао је проф. др Синиша Јелушић.
Проф. др Лидија Томић је навела да је митрополитова књига Дух дише гдје хоће најновији прилог богословској духовној, књижевној и естетској традицији умног, мудрог и проживљеног читања и тумачења Бога и човјека.
„Она је већим дијелом огледало личности Петра другог Петровића Његоша и његовог величанственог књижевног дјела које зрачи божанском свјетлошћу умјетничког стваралаштва. Својим форматом књига дјелује лијепо и свечано. На корицама је наслов значењски узвишеног смисла. Структура митрополитове књиге садржи 5 поглавља, тематски и мотивски повезани насловима: Његошеве бројанице, Његошево завјештање, Изви искра, Свети и свијетли ликови и исповиједање вјере. Мотив бројаница на почетку отвара молитвени низ текстова о Његошу који се не прекида ни у текстовима који се баве другим феноменима, појавама и личностима, све до исповиједања вјере на крају, које сублимира духовност митрополита Јоаникија, његову посвећеност Богу и народу, чији је високопреосвећени заступник пред Господом.
Митрополит сматра да се Његошева теолошка мисао може назвати теологијом свјетлости, као и теологијом божанског стваралаштва.Теолошку суштину Духа Светог сагледава у свјетлости Његошевог дјела, отуда митрополит каже да је ријеч о божанској поезији, која да је свјетлост“-истакла је проф. др Лидија Томић.
Проф. др Душан Крцуновић је казао да прва два поглавља која су посвећена теолошко-филозофском тумачењу Његошевог дјела, представљају иницијацију савременог читаоца у поетику специфичног духовног искуства највећег пјесника српског језика.
„Сва дјела Његошеве трилогије садрже аутентичне књижевне изразе тог јединственог православног духовног предања, али оно што је новина у овом приступу Његошу са становишта његове припадности исихастичком предању је спој тог предања са Његошевим личним искуством и опитом божанске стварности. Ту је митрополит показао аутентичан приступ Његошу.“
Уредник Радомир Уљаревић је за митрополитову књигу казао да она треба читаоца који ће „да застане и у буци која нас окружује макар да начас ослушне онај глас за који не знамо откуда долази, али чујемо његову тишину.“
Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије у завршном обраћању изразио је захвалност организаторима Манифестације „Дани Његошеви“, говорницима као и предсједнику скуштине Црне Горе Андрији Мандићу, потпредсједнику Владе Црне Горе Будимиру Алексићу, градоначелнику Никшића Марку Ковачевићу и Њ.Е. амбасадору Републике Србије г. Небојши Родићу.
Истакавши да је осјећао дуг према нашем наслијеђу, митрополит је казао да се читајући Његоша и сам просвјећивао.
«Осјећао сам дуг према нашем наслијеђу. Прије свега, према Његошу, али не у смислу да бих ја могао нешто допринијети Његошу ни његовој слави ни величини, него колико сам читао Његоша, толико сам осјећао да се и сам освећујем и просвјећујем кроз њега, па сам заправо само о томе и писао. А онда, некако ме је и сам Његош упутио да се бавим нашим духовним и културним наслијеђем српског народа и заиста сам се увјерио да је Његош наслиједио ту искру божанствену, не само од Светога Петра Цетињскога, него и од Светога Василија Острошкога и Стефана Пиперскога јер Дух дише гдје хоће и његово дејство превазилази временске границе, тако да се Његош напајао на истинским изворима духовности и православља.»
Приредила Лана Остојић
Фото: РТНК
