На конференцији за медије у Никшићу представљен је програм XVI „Дана Његошевих“, манифестације која ће од 9. до 11. новембра окупити бројне књижевнике, научне раднике и културне ствараоце из Црне Горе и ширег српског културног простора. Говорили су Милица Бакрач и Милутин Мићовић.
Манифестацију организује Књижевно друштво „Његош“, под покровитељством Општине Никшић, у сарадњи са ЈУ „Захумље“ и Народном библиотеком „Његош“.
Представљајући програм, књижевница Милица Бакрач најавила је да ће XVI „Дани Његошеви“ бити свечано отворени у понедјељак, 9. новембра, у 18 часова, у Конгресној мултимедијалној сали Дома револуције у Никшићу, након чега ће услиједити промоција књиге „Дух дише гдје хоће“, Митрополита црногорско-приморског Јоаникија.
О књизи ће говорити академик Синиша Јелушић, проф. др Лидија Томић, проф. др Душан Крцуновић, протојереј-ставрофор Слободан Јокић и уредник издања Радомир Уљаревић.
Бакрач је најавила и пјесничке програме у Никшићу и на Цетињу, представљање превода српске поезије на јерменски и румунски језик, као и округли сто „Његош и српски интегрализам“, који ће бити одржан 11. новембра у „Захумљу“.
Предсједник Књижевног друштва „Његош“ Милутин Мићовић посебну пажњу посветио је теми округлог стола, наглашавајући да интегрализам у овом контексту не треба посматрати као политичко, већ прије свега као духовно и културно питање.
„Ја бих акценат дао на овај округли сто, ‘Његош и српски интегрализам’. Дакле, овдје бих одмах избацио сваку асоцијацију, углавном сваку асоцијацију на политику. Јер интегрализам је нешто што прво почиње у човјеку, интегришући своју личност кроз културно памћење, насљеђе, кроз нова сазнања и нове подвиге, сазнања у реалном животу“, казао је Мићовић.
Говорећи о Његошевом мјесту у српској култури, Мићовић је указао на снагу његовог дјела да повеже различите слојеве духовног и културног насљеђа, од народне епике и косовског предања до европске културе.
„Његош је дошао до дубина човјекових, како се није прије десило у нашој књижевности, нашем духовном насљеђу. Његош је тај први духовни стожер који интегрише наше културно насљеђе од косовског епа, народног епа, народних пословица, до савременог доба европске културе, када се стварају националне културе и националне државе“, навео је Мићовић.
Он је истакао да је, упркос историјским промјенама и политичким превирањима, Његошево стваралаштво остало трајно присутно у народном памћењу, повезујући индивидуалну и колективну свијест.
„Многи су ти државни пројекти оставили катастрофу иза себе и поништили смисао тих политичких пројеката. Оно што је остало у народном памћењу, то су Његошеви стихови и Његошево укупно дјело, које некако интегрише и нашу индивидуалну свијест и колективну свијест. То је широко, бескрајно поље, Његошево дјело, које се још наслања на библијску традицију и обухвата све наше од почетка“, истакао је Мићовић.
Посебно је говорио о Његошевој актуелности, наглашавајући да његови стихови и данас представљају духовни ослонац човјеку у тренуцима искушења, недоумица и важних животних одлука.
„Дакле, он, како смо негдје насловили, ‘Његош наш савременик’, он учествује у нашем животу. Свјесно или несвјесно, ми то осјећамо, а то понекад осјетимо конкретно, експлицитно. Јављају се ти стихови да нам посвједоче да је путем искушења са којима се ми сусрећемо Његош прошао и казао ту своју ријеч која не губи моћ и духовни сјај”, поручио је Мићовић.
Говорећи о значају манифестације, Мићовић је нагласио да она окупља ствараоце из различитих средина, доприносећи очувању заједничког културног насљеђа, језика и духовног идентитета.
„То је једна духовна саборност која некако обнавља наше заједништво, наше осјећање да припадамо једном народу, једној култури, и учвршћује неки сабор, што и јесте смисао културе – да смо људи једног језика, једног дубљег разумијевања. Кроз то некако гледамо у сјутра, у будућност, размишљајући о томе како ће наша култура опстати међу другим, много већим културама. Посебно у ери глобализма, када може опстати само оно што је везано за најдубље духовно коријење“, истакао је Мићовић.
Шеснаести „Дани Његошеви“ биће прилика да се кроз књижевне сусрете, промоције и научне разговоре још једном укаже на непролазну вриједност Његошевог дјела и његов значај за савремени духовни и културни живот, закључено је на конференцији за медије, поводом најаве овогодишњих „Дана Његошевих“ у Никшићу и на Цетињу.
О. Б.
Фото: РТНК
