Његова светост Патријарх српски г. Порфирије је служио данас, 1. новембра, после Свете литургије у Храму Светог Саве на Врачару помен пострадалима на Железничкој станици у Новом Саду пре две године.
– Чули смо из Јеванђеља познати одломак о богаташу и Лазару, одломак из Јеванђеља по Луки. И видели смо у том Јеванђељу да оно што нас чини људима, да оно што нас оправдава као иконе Божје, јесте наша вера у Бога и љубав према Богу која не може другачије да се покаже, потврди и открије него као љубав према ближњем.
И ми данас, управо из љубави према Богу и верујући у Њега, верујући у Његов промисао и у Његову бригу о свакој души у контексту вечности, помолили смо се за пострадале под надстрешницом која је пала у Новом Саду тачно пре две године. Помолили смо се за покој њихових душа знајући да је бол велики.
Када се растајемо онда када то наша људска логика не предвиђа, онда када имамо утисак да се нешто десило раније него што би требало да се деси, ми ипак знамо да је важније од свега не када ће ко отићи у наручје Божје, него где ће стићи, да ли ће заиста бити у наручју Божјем или ће то наручје промашити.
Зато се ми молимо за покој душа невино пострадалих под надстрешницом у Новом Саду, да им Господ да царство небеско, да им да покој, да им да мир и радост тамо где нема туге, где нема уздисања и где нема бола, да утеши и све њихове ближње који засигурно осећају и дубоки бол и дубоку рану, али исто тако да се и траг туге, траг бола који је исцртан тога дана на телу читавог нашег народног бића зацели, у смислу да никада не заборавимо у својим молитвама пострадале.
Исто тако, молимо се Господу да нам помогне да знамо да је сваки живот дар Божји и да имамо одговорност за њега, а у овом случају, имамо сви одговорност за све, али постоји неко ко је на другачији начин одговоран за оно што се десило.
Нека би Бог дао да увек, молећи се Њему и молећи се једни за друге, као и за пострадале: Сару, Валентину, Милицу, Немању, Вукашина, Анђелу, Милоша, Ању, Стефана, Сању, Васка, Ђорђа, Горанку, Вукашина, Милеву и Ђуру; будемо свесни одговорности свих и одговорности посебне, одговорности оних којима је више дато него оних којима је то учињено мање.
Господе упокој невино пострадале под надстрешницом у Новом Саду. Још једанпут да се молимо да Господ да утеху њиховим ближњима, а опет и опет да нама буде подстрек да више будемо Божји, да Богу будемо бољи, како бисмо онда били ближе једни другима и били бољи једни другима.
Вечни покој дај, Господе, Сари, Валентини, Милици, Немању, Вукашину, Анђели, Милошу, Ањи, Стефану, Сању, Васку, Ђорђу, Горанку, Вукашину, Милеви, Ђури и дај им вечни живот.
***
Његовој светости Патријарху су саслуживали преосвећена господа викарни епископи ремезијански Стефан, хвостански Алексеј и липљански Доситеј и братство храма Светог Саве на Врачару уз молитвено учешће бројног верног народа престонице.
