Празник Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског Чудотворца прослављен је у острошкој светињи у суботу 31. октобра 2026. љета Господњег.
Протојереј Драгослав Ракић парох паштровско-тудоровићки началствовао је Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, а саслуживала су му сабраћа јермонаси Николај и Нектарије и јерођакон Сергије.
Одговарала су острошка братија предвођена јерођаконом Зосимом, уз молитвено учешће острошког монаштва и вјерног народа.
Честитајући сабранима празник, о. Драгослав је подсјетио да данас славимо два дивна светитеља, Божија угодника, који нас на радостан начин својим животима, својим дјелима радостно узводе ка познању Бога Оца Небескога, Царства Небескога.
– Свети апостол Лука као ученик Христов, био је образован човјек, познавао је медицину, познавао је сликарство, умјетност, философију, и самим тим, полазаћи за Христом, слушајући ријечи Христове, он је записао те догађаје из Христовог времена и живота, како би остали као свјодчанство људима. Он, као образован човек, стекавши науке овога свијета, земаљксе, философију, кроз коју се прожива сво размишњање о постајању човека и овога света, он налази и схвата да није само лијечење човјековог тијела потребно човјеку, него да човјеку треба лијечити и душу. Светим Јеванђељем мисионарећи и ширећи вјеру Христову, Апостол Лука исцјељује друше онога времена, усађујући им здравље и дах живота новога, обнове, то јесте да би човјек поново се сјединио и објединио у заједници са Богом и тако могао даље наставити и путовати ка ономе што је вјечно и небеско. А онда имамо паралелу овамо, Светога Петра Цетиљског, у новије наше врјеме, који такође, небивајући само духовни владар који се брине о светињи манастира, о богослужењу и ономе што је везано за службу која му је повјерена, него он схвата заиста добину и ширину своје велике улоге, налазећи Црну Гору у великим испушењима и проблемима братоубилаштва, када су људи се одвајали од Бога мрзећи једни друге. Племе је устало на племе, човјек на човјека, а он, сагледавајући управо ту своју службу, он је дубоко бринуо свом народу који му је повјерен, позивао на спасење, позивао на мирење, позивао на љубав, позивао на праштање, а све то са једним циљем, да би ти људи преобратили се у Христа, у тој љубави могли задобити благодати небеске, да би могли отићи у Царство небеско, то јесте да би се приближили и сједнили са Господом и могли живјети у вечности – бесједио је о. Драгослав.
Извор: Манастир Острог
