У Господу се упокојио ипођакон Владимир Јелић, дугогодишњи управник Патријаршијског двора у Београду, блиски сарадник блаженопочившег Патријарха српског Иринеја и Његове светости Патријарха српског Порфирија.
Ипођакон Владимир Јелић остаће упамћен као вјерни служитељ Српске православне цркве, Србин, пожртвовани супруг и отац четворо дјеце, човјек дубоке вјере, изузетне храбрости и несебичне љубави према ближњима.
Одрастао је у благочестивој и побожној породици, а духовно се изграђивао у литургијској заједници окупљеној око Православне мисионарске школе при Храму Светог Александра Невског у Београду.
Свој живот посветио је служењу Цркви, најприје као вјерни пратилац и блиски сарадник блаженопочившег Патријарха Иринеја, а потом као одани и пожртвовани сарадник Патријарха српског Порфирија. Дуги низ година обављао је дужност управника Патријаршијског двора у Београду.
Како се наводи у дирљивом опроштајном слову његовог брата и пријатеља Дејана, Владимир Јелић је своју вјеру у Христа свједочио не само ријечима већ и животом и дјелима.
Посебно је истакао његову храброст и спремност на жртву за ближње. Покушавајући да спасе туђе животе, Владимир је задобио тешке повреде, не марећи за сопствену безбједност.
Његов пријатељ у опроштајном слову подсјећа да је тим чином Владимир посвједочио јеванђелску љубав која „не тражи своје“ (1. Кор. 13, 5), као и Христове ријечи: „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје“ (Јн. 15, 13).
Они који су га познавали памтиће га као искреног, непосредног и добродушног човјека, ведрог духа, топлог осмијеха и великог срца, увијек спремног да помогне другима.
„Владимиров живот јесте живо сведочанство вере, љубави и несебичног служења родитељима, породици, Цркви и српском народу“, наводи се у опроштајном слову.
Иза ипођакона Владимира Јелића остали су супруга Ивана и четворо дјеце: Андреј, Ирина, Милица и Марко.
У опроштајној поруци његов пријатељ Дејан позвао је све који су познавали Владимира да га сачувају у молитвеном памћењу, уз наду у поновни сусрет у Царству Божјем, гдје љубав никада не престаје.
„Са светима упокој, Христе Боже, душу уснулог слуге Твога Владимира, где нема бола, ни туге, ни уздисања, него где је живот бесконачни.
Вечан му спомен!
Драги Вања, хвала ти за све!
Христос васкрсе, радости моја!“, пише у опроштајној поруци.
Извор: ТВ Храм
