У оквиру шесте по реду Mанифестације „Дани Митрополита Амфилохија”, у четвртак, 29. октобра 2026. године, у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици одржано је вече посвећено мисионарима нашег доба — блаженопочившим Архиепископу Тиране, Драча и цијеле Албаније Анастасију и Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију. Том приликом представљена је књига Архиепископа Анастасија „Мисионарење по стопама Христовим”, у издању Издавачко-информативне установе „Светигора”.
О мисионарском служењу, духовном насљеђу и апостолској ревности двојице јерараха говорили су Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, Митрополит ђирокастријски г. Натанаило и Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички и администратор Митрополије загребачко-љубљанске, г. Кирило. Вече је водио протојереј Александар Лекић.
Поздрављајући сабране у име организатора, протојереј Александар Лекић подсјетио је на апостолски позив да се сјећамо својих духовних старјешина и угледамо на њихову вјеру, истичући да управо тај завјет даје смисао сабрању крај гроба блаженопочившег Митрополита Амфилохија:
„Управо поучени овом ријечју, окупили смо се ове вечери да говоримо о двојици савремених апостола Православне цркве — Архиепископу Тиране, Драча и цијеле Албаније Анастасију и Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију.”
Представљајући повод за објављивање књиге, отац Александар нагласио је да су двојица јерараха својим животом посвједочила њен наслов и садржај:
„Ако је неко ријечи наслова ове књиге оплодио у свом животу у наше вријеме, то су управо ове двије равноапостолне личности друге половине двадесетог и почетка двадесет првог вијека.”
Подсјетио је и на њихово пријатељство из младих дана у Грчкој, које се наставило кроз заједничко служење Цркви. Посебно је указао на бригу Митрополита Амфилохија и Митрополије црногорско-приморске о православном народу у Скадру и Враки, уз благослов Архиепископа Анастасија, као и на наставак те бриге у служби Митрополита Јоаникија. У наставку програма представио је најважније етапе живота Архиепископа Анастасија, његов богословски и катихетски рад, те залагање за ширење православне мисије изван граница Грчке.
Благосиљајући сабрање, Митрополит Јоаникије говорио је о двојици јерараха као о свједоцима Христовог обећања да ће бити са својим ученицима у све дане до свршетка вијека. Осврћући се на службу Митрополита Амфилохија, истакао је његов пророчки дар препознавања заблуда и духовних опасности, али и снагу пастирске ријечи којом је будио народ и враћао га Христу.
Указујући на духовну сродност двојице великих мисионара, Митрополит је нагласио:
„Видимо да је Господ изобилно даровао свога Светога Духа и укрепљивао их силом Божје истине као праве своје апостоле, да проповиједају ријеч Божју и да изврше дјело на које их је послао. Заиста су и један и други заокружили своје дјело, отишли из овога живота са великим заслугама, али и остали присутни међу нама.”
Митрополит Јоаникије подијелио је и сјећање на сусрет са Архиепископом Анастасијем, који је и у дубокој старости остао крепког духа, јасног памћења и испуњен љубављу према Цркви. Присјећајући се његове посвећености проповиједи Јеванђеља и очувању црквеног јединства, поручио је да насљеђе двојице јерараха остаје живо у заједници вјерних:
„Не само да се њих сјећамо, него осјећамо и живо духовно присуство тих Божјих угодника.”
Митрополит ђирокастријски Натанаило приближио је сабранима мисионарски пут Архиепископа Анастасија, од младалачког духовног узрастања и катихетског рада до служења у Африци и обнове Православне цркве у Албанији. Говорећи о његовим раним мисионарским подухватима, указао је на увјерење које је усмјеравало читав његов живот:
„Размишљао је тада да није довољно да се мисија врши само у Грчкој, него да треба да се врши и на мјестима гдје се још није чуло за Господа.”
У том духу, Архиепископ Анастасије учествовао је у оснивању мисионарског покрета и часописа „Порефтендес”, настојећи да пробуди свијест о одговорности Цркве за проповиједање Јеванђеља свим народима. Митрополит Натанаило подсјетио је на његов рад у Кенији, Уганди и Танзанији, рукополагање свештеника, крштавање великог броја људи и образовање будућих пастира. Представљена књига, како је наведено током вечери, обједињује петнаест радова о мисији и проповиједи Јеванђеља, насталих од 1964. до 2003. године.
Посебно упечатљиво било је свједочење о доласку Архиепископа Анастасија у Албанију 1991. године, гдје је затекао малобројне преживјеле свештенике, порушене храмове и црквене објекте претворене у просторе друге намјене. Обнову црквеног живота започео је васкршњом поруком наде:
„Прве ријечи које је изговорио биле су: ‘Христос васкрсе! Бог је са нама и ми смо са Богом.’”
Епископ Кирило говорио је о мисионарском дјелу Митрополита Амфилохија у Јужној и Централној Америци, истичући да двојицу јерараха духовно повезује и Свети Јован Владимир, подједнако поштован у Албанији и у нашем народу.
Подсјетио је на Митрополитове походе том пространом континенту, обнову храмова, изградњу парохијских домова и довођење свештенства, али и на његову отвореност према људима различитих народа који су у православљу проналазили свој духовни дом. Говорећи о смислу тог труда, Епископ Кирило истакао је:
„Главни циљ нам је ипак да их крстимо и да их приведемо литургијском животу. То је оно што је Црква увијек радила.”
Кроз примјере из Аргентине, Бразила, Гватемале и Еквадора, Владика је посвједочио да плодови Митрополитовог служења и данас живе у парохијама, манастирима и заједницама вјерних. Указао је и на изазове очувања вјере међу потомцима исељеника, као и на потребу да мисионарско дјело има трајну подршку цијеле Цркве.
Посебно је нагласио значај сарадње помјесних православних цркава, заједничког преводилачког рада и саборног приступа мисији, подсјећајући да су се за такво заједништво залагали и Митрополит Амфилохије и Архиепископ Анастасије:
„Надамо се да ће у будућности сазрети свијест о тој интензивнијој сарадњи у мисији.”
Текст, фото и видео: Борис Мусић
