У оквиру шесте по реду манифестације „Дани Митрополита Амфилохија”, у сриједу, 28. октобра 2026. године, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, представљена је књига „Животи светих Православне цркве у Пољској”, аутора Јарослава Харкјевича, у издању „Светигоре”.
О књизи су говорили Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, Епископ супрасаљски г. Андреј, из Пољске православне цркве, и аутор, док је сабрање уводним словом поздравио свештеник Никола Пејовић. Вече посвећено свједоцима православне вјере на пољским просторима било је и прилика да се истакну древне духовне везе и савремена сарадња двију сестринских Цркава, утемељене на заједничкој вјери и поштовању светитеља.
Поздрављајући архијереје, свештенство и сабрани народ, прота Никола Пејовић указао је на то да се величина Цркве не мјери територијом и бројем вјерних, већ светошћу којом живи и свједочи Христа распетога и васкрслога. У том свјетлу, светитеље је назвао њеним истинским богатством:
„Као што се богатство и сигурност савремених држава мјере количином златних полуга које имају у својим резервама, тако се и Православна црква мјери и дичи својим златним полугама — ликовима светих. И што је Црква способнија да изњедри светитеље, то она бива јача, стабилнија и сигурнија.”
Подсјећајући на мученичко свједочење као темељ хришћанског живота кроз вјекове, отац Никола је нагласио да историја Пољске православне цркве потврђује истину коју у свом искуству чува и Српска православна црква:
„Зато је и настала она изрека да мученичка крв, тамо гдје је проливена, постаје сјеме за нове хришћане. Свједок тога је Православна црква, свједок је и наша Српска православна црква, али је свједок ове истине и Пољска православна црква. Зато смо благодарни Богу што нас је удостојио да се ове вечери саберемо око светих Православне цркве у Пољској и да представимо књигу кроз коју ћемо се упознати са животима многих православних светитеља и светињама у Пољској.”
Митрополит Јоаникије срдачно је поздравио Епископа Андреја и госте из Пољске, изразивши благодарност Митрополиту варшавском и све Пољске г. Сави на благослову и љубави којима подржава сарадњу двију Цркава. Подсјетио је и на фотомонографију „Боје православља”, посвећену светињама у Црној Гори, као и на сусрете и гостопримство приликом посјете Пољској православној цркви.
Посебно се осврнуо на древне везе Супрасаљског манастира са српским монасима и умјетницима, поменувши предање о фрескописцу Нектарију као хиландарском монаху. Говорећи о књизи Јарослава Харкјевича, Митрополит је указао на заједничко кирилометодијевско насљеђе и непрекинуто свједочење светости:
„Сав живот Пољске православне цркве утемељен је, исто као и код нас, на дјелу Светих Кирила и Методија. Кроз њихово дјело, као настављача апостолског дјела, ми се везујемо за најстарију хришћанску древност и за апостолско доба, јер се Свети Кирило и Методије не називају случајно равноапостолним. Послије њих видимо да се код православних Пољака веома поштује Свети Горазд, архиепископ моравски, који је наставио њихово дјело у сјеверним словенским земљама, укључујући и Пољску. Видимо једну златну нит светих кроз цијелу мукотрпну, крстоносну историју Пољске православне цркве.”
У наставку обраћања Митрополит је говорио о мученицима и исповједницима вјере, као и о живом богослужбеном и духовном животу православних у Пољској. Посебно је истакао њихову посвећеност љепоти богослужења, црквеном појању и поретку, преносећи утиске о братској љубави према српском народу. Изразио је радост због учешћа Епископа Андреја у „Данима Митрополита Амфилохија” и наду у даље продубљивање сарадње:
„Много се радујем што је Преосвећени владика Андреј, са благословом Блажењејшег Митрополита Саве и свога старијег брата, владике бјелисточког Јакова, дошао да узме учешћа у овим нашим свечаностима и у представљању ове књиге. Ове године наша ‘Светигора’ приредила је ова дивна два издања у сарадњи са Пољском православном црквом. Та сарадња је почела поодавно, а сада, чини ми се, добија нови замах. Дај Боже да се тако и настави, да се што чешће сабирамо, да се заједнички Богу молимо и да духовне дарове размјењујемо.”
Епископ супрасаљски Андреј захвалио је Митрополиту Јоаникију на позиву, преносећи поздраве поглавара Пољске православне цркве, Митрополита Саве, и Архиепископа бјелисточко-гдањског Јакова. Узајамне посјете архијереја и бројна поклоничка путовања вјерника из Пољске у Црну Гору означио је као потврду дугогодишње сарадње и припадности једној духовној породици.
Објашњавајући да заједница Цркве обухвата и вјерне на земљи и светитеље на небу, владика Андреј је нагласио да светост није само свједочанство прошлости, већ позив упућен сваком човјеку:
„Светитељи наше Цркве не говоре само о историји, него говоре о стварности. Та стварност огледа се у томе што се током сваке Литургије молимо нашим светитељима. То се види и када се у цркви најприје каде иконе, а затим сви вјерни. То нас подсјећа да смо у нашу небеску породицу позвани сви ми који живимо на земљи. Када за вријеме Свете литургије кажемо: ‘Светиње светима’, те ријечи Црква не упућује светима на иконама, него онима који се налазе у храму и који треба да приступе Светим тајнама. Сви смо позвани да задобијемо светост и да будемо заједно са онима који су представљени на иконама.”
Позивајући се на поуку Светог Јована Златоустог о угледању на живот светитеља, Епископ Андреј је истакао да њихово поштовање подразумијева прихватање примјера који нам остављају. У том контексту говорио је и о духовним плодовима поклоњења светињама у Црној Гори:
„Велико богатство наше Цркве управо су наши светитељи. Од њих узимамо примјер који слиједимо и свакодневну поуку за наш живот. И ми се богатимо када долазимо у Црну Гору, када наши поклоници долазе у манастир Светог Василија Острошког и у друге манастире. Они пуне своје духовне батерије и тако се духовно обогаћују. Поред тога, јачамо наше братске везе и постајемо једна породица. У свему томе помажу нам светитељи наше Цркве.”
Владика Андреј захвалио је на иницијативи и преводу књиге на српски језик, изражавајући жељу да светитељи још снажније повезују двије Цркве и да се њихови сусрети и сарадња наставе и продубљују.
Аутор Јарослав Харкјевич изразио је радост и захвалност што је једна од његових књига први пут преведена на српски језик. Иако је написао више десетина књига, ово издање, како је казао, за њега представља посебну част, због чега је захвалио Митрополиту Јоаникију, издавачкој кући „Светигора” и преводиоцима.
Говорећи о суштини поштовања светитеља, Харкјевич је истакао нераскидиву везу Цркве и светости, наглашавајући да се кроз свете прославља Бог:
„Не постоји Црква без светих, као што нема ни светости без Цркве. Светитељи су живјели у Цркви и даље живе у њој. Једино су прешли из ове земаљске у небеску, побједоносну Цркву, гдје пред престолом Божјим заступају нас који живимо на земљи. Треба примијетити да циљ поштовања светитеља није прослављање људи, него слава Божја. Светитељи су они који су се, уподобљавајући се Богу и усавршавајући се уз помоћ дарова Духа Светога и милости Божје, приближили Богу.”
Представљајући садржај издања, аутор је појаснио да је ријеч о биографским приказима и причама из живота светитеља, обогаћеним подацима о њиховим моштима, храмовима који су им посвећени и бројним илустрацијама. Књига доноси описе живота више од стотину светитеља, међу којима су најбројнији мученици, а обухвата и јерархе, свештенике, ђаконе, монахе и мирјане.
Указујући на различите начине на које су њихови животи повезани са пољским просторима, Харкјевич је закључио:
„Неки од ових светитеља рођени су на пољској земљи, на њој су живјели, дјеловали и упокојили се. Неки су на нашим просторима провели само дјетињство, а свој земаљски живот завршили су у иностранству. Описани су и светитељи који су само дио живота провели на пољској земљи, као и они који на њој нијесу били ни рођени ни одрасли, али су ту окончали свој земаљски живот. Животи светих на страницама ове књиге свједоче о њиховој многобројности и разноликости, као и о бројности путева којима Бог људе приводи спасењу.” – поручио је на крају аутор Јарослав Харкјевич.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
