Поводом 16. октобра, када се широм свијета обиљежавају Свјетски дан хране и Свјетски дан хљеба, гошћа емисије „Тема јутра” Радија Светигора била је др Вера Шћепановић, која је говорила о значају правилне исхране, физичке активности и породичних оброка, али и о хљебу као основној животној намирници која, поред прехрамбене, има дубоку духовну и симболичку вриједност.
Др Шћепановић је истакла да је за очување здравља важно вратити се припреми домаће хране, његовати заједничке породичне оброке и пажљивије планирати јеловник. Посебан значај дала је цјеловитим намирницама, богатим хранљивим материјама неопходним за правилно функционисање организма.
Осврнувши се на савремени начин живота, др Шћепановић је нагласила да проблем данашњег човјека није искључиво у ономе што једе, већ првенствено у недостатку кретања и све израженијем сједилачком начину живота. Према њеним ријечима, здравље не чини само пажљив избор намирница, већ склад различитих чинилаца који неизоставно обухватају и духовну равнотежу. Додала је да се досадашња пирамида исхране на глобалном нивоу мијења управо због великог јаза између уноса и потрошње калорија те физичке неактивности.
„Проблем сада није хљеб, него физичка неактивност. Генерације рођене педесетих, шездесетих, па и седамдесетих година јеле су бијели хљеб, који се данас доста сатанизује, али су биле активне. Дјеца су се играла и све што би појела трошила су кроз кретање. Данас дјеца добијају болести одраслих, па чак и старих људи, а велики проблем је управо недостатак физичке активности”, казала је др Шћепановић.
Она је подсјетила да су некада дјеца највећи дио слободног времена проводила напољу, у игри, на сунцу и свјежем ваздуху, док је данас родитељима све теже да их одвоје од затвореног простора и подстакну на кретање. Зато је, како је навела, важно осмислити садржаје који ће дјеци поново учинити игру и физичку активност привлачним.
Др Шћепановић је истакла да је кључно вратити се припреми домаће хране, његовању заједничких породичних оброка и пажљивом планирању јеловника.
„Највећи проблем данас је распад породичног заједништва. Нема породичног ручка, нема окупљања око трпезе, нема молитве. Свако једе одвојено, отвара фрижидер, узима разну паковану храну и једе с ногу. Нема оног благословеног окупљања око стола”, истакла је она.
Као мајка троје дјеце и бака седморо унучади, др Шћепановић је нагласила да су јој породична окупљања посебно драгоцјена те да је заједнички оброк много више од задовољавања основне животне потребе. То је, како је објаснила, прилика да се породица окупи, разговара и сачува блискост.
Говорећи о хљебу, др Шћепановић је подсјетила да он кроз вјекове заузима посебно мјесто у животу човјека, не само као основна намирница већ и као симбол опстанка, заједништва и духовности.
„Хљеб је основна животна намирница и једина намирница која се помиње у молитви ‘Оче наш’ – хљеб наш насушни. А речено је и да не живи човјек само о хљебу, него и о свакој ријечи Божјој. Хљеб је заиста основна животна намирница. Знамо да су људи вјековима јели хљеб и да без њега не бисмо ни опстали”, казала је др Шћепановић.
Осврћући се на разлику између домаћег и индустријски произведеног хљеба, истакла је да посебну вриједност домаћем хљебу дају пажња, вријеме и љубав са којима се припрема.
„Ако у кући спремамо хљеб, то је хљеб прављен с љубављу. Мајка или баба која га прави, она то ради с љубављу. Сви кажу да јело какво је било код њихове бабе не могу нигдје друго да пробају. То је зато што је баба једва чекала да јој дођу на ручак, па је све припремала с љубављу, пажљиво и без журбе. У индустрији све то раде машине, нема руку које мијесе, нема те душе коју има хљеб припремљен код куће за своју породицу”, објаснила је она.
Ипак, нагласила је да и у индустријској производњи постоје квалитетни хљебови, нарочито они који се припремају од киселог тијеста и чији процес производње траје дуже. За разлику од брзо произведеног бијелог хљеба, код којег од мијешења до печења прође свега неколико сати, поједине врсте захтијевају знатно више времена и пажње.
Она је подсјетила и да се здравље не може свести само на избор намирница и број унесених калорија, већ да подразумијева равнотежу исхране, кретања, психичког стања и духовног живота. У том контексту поменула је и метаније, које, према њеним ријечима, поред духовног значаја у молитви, представљају и корисну тјелесну активност која покреће бројне мишиће и зглобове.
О. Б.
Фото: лична архива
