У крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици, представљена је књига „Васојевићи кроз вјекове” публицисте Драгана Радевића, посвећена поријеклу, историји, духовном и културном наслијеђу Васојевића, као и личностима које су обиљежиле њихово вишевијековно трајање.
О књизи су говорили Његово високопреосвештенство архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, књижевник Будимир Дубак, предсједник Управног одбора Удружења Васојевића „Васо” Зоран Лакушић, новинар и публициста Дарко Јововић и аутор. Вече је водио протојереј Никола Пејовић, старјешина Саборног храма, а сабрању је присуствовао и амбасадор Републике Србије у Црној Гори.
Поздрављајући митрополита, учеснике, уважене званице и све сабране, протојереј Никола Пејовић указао је на значај дјела чији наслов најављује широк историјски обухват и богатство садржаја. Позвао је присутне да поздраве аутора, а потом замолио митрополита Јоаникија да благослови ово вече.
Митрополит Јоаникије подсјетио је на двије деценије своје епископске службе у Епархији будимљанско-никшићкој, током којих је добро упознао Васојевиће, њихову историју, обичаје и начин живота. Говорећи о особеностима племенских заједница у Црној Гори и сусједним областима, оцијенио је да су Васојевићи у великој мјери сачували осјећање припадности, међусобне блискости и поштовања према прецима.
„Некада су племена била заиста организоване заједнице, државе у малом. Али, од свих племена у данашњој Црној Гори која ја знам, од Паштровића до Васојевића и од Бањана и Пиве до Куча и Братоножића, највише су Васојевићи сачували одлике једног племена. Како то видимо? Видимо и по овом вечерашњем сабрању овдје, у Саборном храму у Подгорици. Сваким добрим поводом доста је лако сабрати Васојевиће. Сви имају осјећање и поштовање за своје коријене и међусобну блискост, иако је то велико племе, доста разнородно од презимена до презимена. Међутим, хвала Богу, имају то јединство. Наравно, ту нема никакве искључивости према другим племенима, према другим заједницама, према било коме. Они су чак веома отворени”, казао је митрополит.
Осврнувши се на раније монографије о Васојевићима, посебно на дјела Јагоша Вешовића, Марка Цемовића и Миомира Дашића, Високопреосвећени је нагласио да Радевићева књига доноси појединости које допуњују постојећу литературу. Као посебну вриједност издвојио је мноштво података о личностима и породицама, као и ауторову способност да препозна детаље који освјетљавају историју и особине ове заједнице.
Митрополит је говорио и о значају Аранђеловдана као крсне славе Васојевића, те о прислужби Светог Александра Невског. Подсјетио је на истрајност са којом су исељени Васојевићи чували славу, као и на своје сусрете са њима у Војводини, гдје су славска окупљања била прилика за очување братске блискости и обнову црквеног живота.
„Заиста има много смисла што је ова књига објављена. Она, наравно, не може да потисне ове велике, монументалне монографије које су до сада писане о Васојевићима, нити може да их потисне нити да их замијени, али их у много чему допуњава. Нарочито је важно што је ова књига писана једним лијепим стилом, тако да се врло лако чита. Онај ко почне да је чита просто не може да је остави док не заврши са читањем, па ће понешто и подвући, нешто посебно од оних лијепих детаља запамтити, и свако ће имати користи од читања ове монографије”, поручио је митрополит Јоаникије, честитајући аутору.
Књижевник Будимир Дубак указао је на сложен однос народног предања и писаних историјских извора, подсјећајући на бројне научнике и истраживаче који су се бавили поријеклом и прошлошћу Васојевића. Радевићев рад сагледао је у контексту његовог дугогодишњег публицистичког стваралаштва, истичући истраживачку смјелост и настојање да читаоцима приближи мање познату грађу.
Представљајући ауторове закључке о везама поријекла Васојевића са Немањићима и о ранијим поменима племена, Дубак је напоменуо да такви налази могу бити повод за спорове међу историчарима, те да се у свом излагању задржава на представљању резултата Радевићевог истраживања.
„То је сажет и свеобухватан пресјек кључних збивања која су пресудно утицала на судбину овог храброг и страдалног племена, који омогућава читаоцу увид у његове успоне и падове, славу и страдања која су доносиле историјске мијене. Показује се, и то је суштинско, да је историја Васојевића неодвојиви дио цјелокупне историје српског народа. Стога је књига Драгана Радевића ‘Васојевићи кроз вјекове’ драгоцјен допринос изучавању и представљању мање познатих или сасвим непознатих чињеница које бацају нову свјетлост на вишевијековно трајање Васојевића”, оцијенио је Дубак.
Зоран Лакушић, предсједник Управног одбора Удружења Васојевића „Васо”, нагласио је личну, завичајну и духовну вриједност ове књиге. Према његовим ријечима, Радевић је више од десет година посветио истраживању и прикупљању грађе, настојећи да бројне документе, записе и предања повеже у цјеловит приказ прошлости.
Посебно се осврнуо на мјесто Лијеве Ријеке у историји Васојевића и на значај Васовог манастира на Ножици, посвећеног Светом архангелу Михаилу. Преносећи наводе из књиге, говорио је о улози ове светиње као мјеста сабрања, очувања православне вјере, писмености и духовног идентитета.
„Књига ‘Васојевићи кроз вјекове’ говори о историјским сеобама, борбама за слободу, духовном и културном наслијеђу, али и о људима који су својим дјелима обиљежили различите периоде прошлости. Радевић нам показује да историју једног племена не чине само битке и војсковође, већ и свештеници, учитељи, научници, инжењери, градитељи и бројни други ствараоци. Вриједно је и то што књига обухвата славне и страдалничке странице прошлости, чувајући од заборава догађаје и личности које су оставиле дубок траг у вјековној историји Васојевића. У томе се огледа њена трајна вриједност. Она није само преглед минулих времена, већ и богата ризница сазнања о једном народу, његовом поријеклу, духовности и историјском путу”, истакао је Лакушић.
Новинар и публициста Дарко Јововић сагледао је Радевићево стваралаштво као израз трајне привржености завичају. Подсјетио је на богатство литературе о Васојевићима, оцјењујући да нова књига отвара простор за даља истраживања, расправе и допуне, нарочито када је ријеч о најранијој историји племена.
Говорећи о тематској ширини дјела, навео је да оно обухвата сеобе, духовно наслијеђе, битке, поријекло братстава, ратна страдања и знамените личности из различитих области живота. Посебну пажњу посветио је ауторовом осврту на привредно слабљење и исељавање становништва, указујући на значај подршке људима који су остали да живе у завичају.
„Радевић у овој књизи предвиђа да ће нове, модерне цесте служити томе да се мање одлази, а све више долази у Васојевиће, те да ће изградња ауто-пута представљати снажан социолошки, економски и емотивни заокрет у историји овог племена. Његова визија се ослања на чињеницу да, када завичај приближите великим урбаним центрима, људи лакше доносе одлуке да обнове дједовину, покрену послове или проведу старост у родном крају. Јер добри путеви су мостови за повратак коријенима. Они чине доласке учесталијим, а трајне растанке са завичајем рјеђим. Управо тако и ова књига Драгана Радевића представља својеврсни племенски буквар који се, на путу неких нових изазова са којима се суочава савремени свијет, никада не смије затворити”, казао је Јововић.
Завршавајући обраћање, Јововић је подсјетио на светосавско насљеђе и значај Будимљанске епископије, упућујући позив на јединство, помирење, праштање и међусобно чување.
Најављујући аутора, протојереј Никола Пејовић представио је његов животни и професионални пут. Навео је да је Драган Радевић рођен у Будимљи код Берана и да је дипломирао новинарство на Факултету политичких наука у Београду. Подсјетио је на његов уреднички и руководећи рад у „Борби”, „Политици”, Телевизији Београд, новосадском „Дневнику”, „Филмским новостима” и „Гласу Црногорца”, као и на оснивање и уређивање „Недељног дневника” и „Гласа Васојевића”. Указао је и на Радевићев извјештавање из бројних земаља, новинарска признања и књиге посвећене историјским и друштвеним темама.
Обраћајући се присутнима, Драган Радевић захвалио је учесницима на изнесеним оцјенама и најавио да је у штампи друго, допуњено издање књиге. Посебну радост, како је казао, представља му чињеница да о свом раду говори у Саборном храму, у којем је раније представљао значајна дјела о којима је говорио блаженопочивши Митрополит Амфилохије. Захвалност је упутио и издавачу, Књижевној задрузи Српског националног вијећа Црне Горе, посебно др Момчилу Вуксановићу.
Аутор је навео да је књигу припремао више од деценије, истражујући домаћу и страну архивску грађу, при чему је нарочито издвојио значај својих боравака у манастиру Хиландару. Изложио је своје закључке о поријеклу и раној историји Васојевића, настојећи, како је објаснио, да различите изворе и досадашња тумачења повеже у јединствену цјелину.
„Доста тога сам нашао и у архивима града Скадра, у архивима Сјенице, Новог Пазара, али највише, наравно, у Хиландару. Покушао сам да повежем, јер је много тога било у предањима. Преносило се с кољена на кољено и временом се губило, надодавало, и стваране су легенде и митови. Ово је један мој покушај. Ја нисам по професији историчар, али дуго се бавим овим послом, преко четрдесет година, и покушао сам да све то повежем у једну књигу, у једну цјелину, па читаоци нека просуде”, казао је Радевић.
У наставку обраћања осврнуо се на трагичне подјеле и страдања током Другог свјетског рата, послијератне прогоне и вријеме Информбироа, којима је посветио дио књиге. Говорио је и о настојању да представи знамените личности из прошлости и савременог доба, као и о забринутости због исељавања и слабљења привредног живота завичаја.
Изражавајући наду да ће ново вријеме, боља повезаност и одговорнији однос према овим крајевима допринијети обнови живота, Радевић се захвалио присутнима и Удружењу Васојевића из Лијеве Ријеке, уз посебне ријечи подршке Видаку Радевићу, који због болести није могао да присуствује вечери.
Текст, фото: Борис Мусић
