Бог нас чује чим му се обратимо. Али Он не размишља као ми. Ви мислите да ваш глас није одмах стигао до Њега. Напротив, чак и пре него што сте завапили, Он је знао да ћете тражити Његову помоћ. Међутим, будући да не видите ван онога што је очито и не знате како Бог управља светом, желите да се ваш захтев испуни попут муње. Али то није оно шта Господ жели. Он тражи ваше стрпљење.
Старац Јосиф Исихаста дописивао се са својом духовном децом, а његова писма сведоче о томе колико је озбиљно и са колико очинске бриге приступао духовном руковођењу. У њима видимо како је тешио оне који су клонули духом, исправљао погрешна схватања духовног живота и преносио другима оно чему га је научило сопствено искуство молитве, искушења и страдања. Нека од ових писама била су упућена монасима и монахињама, а друга мирјанима. Зато његове поуке нису драгоцене само за монашки живот. Оне се непосредно тичу сваког човека који настоји да сачува веру и унутрашњи мир усред свакодневних брига и искушења. У овом писму старац се обраћа једној од својих духовних кћери, теши је у њеним невољама и помаже јој да разуме зашто Божији одговор понекад не долази онда када га очекујемо. Подсећа је на значај трпљења и открива јој шта је и сам научио пролазећи кроз тешка искушења.
***
Четрдесето писмо
Бог увек помаже. Он долази у право време, али је потребно трпљење.
Дођи, добра и вољена сестро моја. Дођи да поново утешим твоју тугу. Дођи да заједно прославимо Бога слатким гласом свога срца, који се изговара устима и одјекује у нашем уму, говорећи: „Благосиљај, душо моја, Господа, и све што је у мени нека благосиља свето име Његово.“ (Пс. 102, 1)
Видиш ли колико нас Господ воли? Видиш ли колико смо ми, незахвални за све што нам Његова доброта свакодневно дарује, ипак срећни и обдарени? Али право време жетве тек нас очекује: онај блажени тренутак када ћемо оставити све овде и отићи у другу отаџбину – ону истинску, у блажени живот и сигурну радост, да би свако од нас примио удео који ће му даровати дарежљиви и преслатки Исус.
О, радости! О, благодарности! О, љубави Небеског Оца! Он нас очишћује од сваке нечистоте, указује нам част и обогаћује нас, дарујући нам своја богатства! Тамо, златна сестро моја, неће бити лукавих људи који би нам чинили неправду. Зависти и љубоморе више неће бити. Тамо неће бити никаквих страсти; они који их имају остаће с оне стране моста. Јер између овога света и онога постоји велика провалија. (уп. Лк. 16, 26)
Али, о, слатка љубави Христова, какво си добро видео у нама када си нас повео својим божанским путем?
Зато се радуј и весели, љубљена сестро моја. Благодари Богу и прослављај Га, јер, ето, време се приближава. Ускоро ће доћи час када ћемо чути блажени глас: „Ходите к мени.“ (Мт. 11, 28) Чим се наше телесне очи затворе, отвориће се духовне очи душе. Тада ћемо се, као из сна, пробудити у другом животу.
Видећеш тада родитеље, браћу и рођаке. Видећеш анђеле, светитеље и блажену Мајку свих нас, Пречисту Дјеву Богородицу, коју непрестано призивамо и којој, после Бога, дугујемо све. А онда, с ким ћемо најпре разговарати? Ко ће нас први пољубити и кога ћемо ми пољубити? Све ће бити у савршеној чистоти, скромности и светости. Ко би, очекујући таква блага, могао да не претрпи сваку тугу овдашњег живота?
Зато, добра и љубљена сестро моја, размотри свој живот и испитај како си га провела. Сети се небројених доброчинстава нашег Спаситеља Исуса Христа и Његове преслатке Мајке, па буди трпељива у искушењима која долазе.
Бог увек помаже. Он долази у право време, али је потребно трпљење. Он нас одмах чује када Му завапимо, али не поступа онако како ми замишљамо.
Ти мислиш да твој глас није одмах допро до светих, до наше Панагије и до Христа. Напротив, још пре него што си завапила, светитељи су похитали да ти помогну, знајући да ћеш их призвати и затражити њихову заштиту, даровану од Бога. Међутим, пошто не видиш даље од онога што је очигледно и не знаш како Бог управља светом, желиш да се твоја молба испуни муњевитом брзином.
Али ствари не стоје тако. Господ жели да покажеш трпљење и да посведочиш своју веру. Није довољно да се само молиш као папагај. Потребно је и да се трудиш око онога за шта се молиш, а затим да научиш да чекаш.
Видиш да се оно за чим си некада чезнула коначно остварило. Ипак, претрпела си штету зато што ниси имала стрпљења да сачекаш. Да си била трпељива, добила би и једно и друго: и оно привремено и оно вечно.
Сада се љутиш, клонула си духом и тугујеш, мислећи да Небески Отац споро одговара на твоје молбе. Али кажем ти да ће се и то остварити онако како желиш – сигурно ће се остварити. Само је најпре потребно да се молиш свом душом, а затим да чекаш.
Када заборавиш на своју молбу и престанеш да тражиш оно за шта си се молила, добићеш то као награду за своје стрпљење и истрајност. Када у молитви и ишчекивању стигнеш до саме ивице очајања, тада је испуњење твоје молбе близу.
Христос жели да исцели неку скривену страст у теби и зато одлаже испуњење твоје молбе. Ако добијеш оно што тражиш одмах, чим то затражиш, страст ће остати неисцељена у теби. Ако сачекаш, добићеш оно за шта си се молила, али и исцељење своје страсти. Тада ћеш се неизмерно радовати и топло благодарити Богу, Који све уређује с мудрошћу и чини све ради наше користи.
Зато нема никакве користи од тога да клонеш духом, узнемираваш се и жалиш. Треба да затвориш уста и да никоме не показујеш своју узнемиреност. Не распаљуј се гневом, као да на тај начин желиш да га избациш из себе, него остани мирна.
Трпљењем и дуготрпљењем сагоревај ђавола.
Господ, Који уништава све оне који говоре лаж, сведок ми је да сам и сам имао велику корист од савета који ти дајем. Искушења кроз која сам пролазио била су толико тешка да би човек помислио како ће ти душа од бола напустити тело, као да пролазиш кроз огњену пећ.
Ипак, када се искушење оконча, долази таква утеха да се осећаш као да си у рају, без тела. Тада те Христос воли, воли те наша Панагија, светитељи те хвале, а анђели ти се диве.
Видиш ли колико добра доносе искушења и невоље? Ако и ти желиш да видиш и окушаш љубав Христову, претрпи све што те снађе – не оно што ти сама изабереш, него оно чиме Господ жели да те искуша.
Оно што добровољно подносимо није готово ништа у поређењу са искушењима која нам Господ шаље против наше воље. Непријатељски ђаво бори се против нас свом снагом, до костију и крви, колико му Бог допусти. Толико нас напада да се човек топи и истиче као восак пред огњем. (уп. Пс. 67, 2)
Али када искушење прође, испуњава те потпуна радост. Обузима те необична светлост и сагледаваш тајне које људски језик не може да изрази. Од тада почињеш да жудиш за новим искушењима, када поново дођу, јер си већ научила колико су она спасоносна.
Заиста, сестро моја, то је пут, а ја који ти пишем сведочим о истини на основу сопственог искуства. Зато буди храбра и јака у Господу. Подноси све што те снађе и очекуј да ће, заједно са болом, доћи мир и благодат Божија.
Буди јака и храбри своју душу, имајући на уму да хроми и сакати не улазе у ова блага. Христос допушта искушења да бисмо се очистили од својих склоности ка греху. Искушења су попут сапуна и маља који нас удара и избјељује. Сва одећа која је чврста и издржљива корисна је Женику. А она која не издржи ударце маља цепа се и баца у смеће.
Зато се овде мало потрудимо, јер се време приближава. Чувај писма која ти шаљем, да их имаш када те притисну невоље. Чини ми се да ћу те ускоро напустити. Што време више пролази, моје здравље се све више погоршава. Сада сам као парализован човек.
П.С.
Немам времена да ти пишем о чуду које ми је Господ показао како би ме исправио због грешке коју сам чинио из незнања, као што знаш. Видиш ли, дакле, велику доброту нашег Господа? Видиш ли да Он чини и чуда када Његов божански промисао процени да је то потребно?
Човек често може да буде обманут из незнања или зато што га други наводе на погрешан пут. Али када има исправну душу и добре намере, Господ га не напушта, него му на различите начине дарује просветљење.
Због тога се осећам као прашина, пепео и црв земаљски.
Заиста је велика милост Господња. Псалмопојац с правом каже: „Не поступи с нама по гресима нашим, нити нам узврати по безакоњима нашим.“ (Пс. 102, 9)
Па зашто онда не би благодарила Богу? Зашто би роптала? Када бих ти написао каква искушења подносим, не би могла да их издржиш. Ипак, благодат Христова и наше Панагије све их разгони.
Имај трпљења, јер нас Богородица, Царица и Господарица свих, не напушта. Она се моли за нас.
За Фондацију Пријатељ Божији са енглеског: Бојана Гајевић
Извор: vatopaidi.wordpress.com
