На недјељни дан када наша Света црква прославља, Преподнобног Харитона Исповедника и Свете преподобномученике медљанске – служена је Света литургија у древном Храму Светог великомученика Ђорђа.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Јован Радовић, уз саслужење проте Гојка Перовића, проте Милете Кљајевића и ђакона Луке Павићевића; док је молитвено учествовао прота Милун Фемић.
На литургијске возгласе одговарали су појци Школе појања Свети Ђорђе, коју при овом храму већ неколико деценија, води прота Радовић.
Након примања Светих Христових дарова, поучном бесједом сабранима у храму Господњем, обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Јован Радовић:
„Јеванђеље – сам ријеч значи блага и радосна вијест о доласку Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа на овај свијет, да нас спасе од нас самих, од смрти, гријеха и ђавола:
Као што је у свакој Цркви православној, најсветији дио олтар а у њему Часни престо на коме се налази Христос, исто тако у ова четири Јеванђеља, која су света и Богом надахнута, највиша је бесједа на Гори, коју је Господ наш Исус Христос изговорио прије двије хиљаде и нешто година. Та бесједа или проповијед на Гори је морални закон – суштина моралног закона за нас православне хришћане и сваки хришћанин би то требао да чита сваки дан. Бесједа на Гори, то је начин како ми хришћани треба да живимо на овој земљи и овом свијету. Код Луке видимо, 6. глава (од 31. до 36. стиха) Господ каже: што не желите да вама чине људи, немојте ни ви њима чињети.“
Кроз сву историју прије Христа Господа, и грчка философија и јеврејска цивилизација имала је сличну поуку за живот људи, али Господ је ставља на пиједестал као срж хришћанскога живота, да оно што не желимо да нама људи чине, не чинимо ни ми њима, и да оно што ми желимо да нама буде учињено и ми чинимо другим људима, поучио је сабране прота.
Подсјетио је да нам у кратком одјељку из бесједе на Гори, коју само данас чули, Господ ставља разлику између природне љубави и божанске или хришћанске или духовне љубави:
„Господ критикује ондашње своје савременике и саплеменике Јевреје, незнабошце који су вољели своје ближње, а ближњим су сматрали људе који су из њиховог племена, њихове комшије, браћу, рођаке и све оне који су им нешто добро учињели. А непријатељима су сматрали све друге око себе иноплеменике и оне који су им што нажао учинили.
Тако Господ у Матејевом Јеванђељу каже, желећи да нагласи управо овај дио: Чули сте како је казано старима – Љуби ближњега свога а мрзи непријатеља свога. Међутим, када се ишчита цио Стари завјет, не постоји таква заповијест у Старом завјету, него су ондашњи Јевреји, садукеји, фарисеји и остали унијели то неписано предање. Међутим, нигде та ријеч није записана.“
По његовим ријечима Господ тако показује њих као оне који су грешници, који су на једном природном начину живљења. А суштинско за ту нашу људску природу је управо озлијеђеност падом наших прародитеља у гријех. Све што је у нашој природи – потребује здравље исцјељење, потребује Спаситеља, зато Христос и долази, управо да исцијели нашу природу, то је суштина Христовога доласка.
„Па и љубав човјекова, она је болесна, изопачена – ма према коме да се она окреће или односи, или у породици или према својим ближњима. И Господ нама поручује данас, да ми не треба тако да поступамо јер такво наше поступање неће нам донијети награду на небу; хоће на земљи, али неће на небу. Господ каже, ако желите награду на небу и да задобијете Царство небеско, понашајте се и живите онако како се Бог понаша и живи.
Света Тројица, Бог наш, Бог љубави од постања и прије постања свијета, живе као заједница три Личности: Отац и Син и Свети Дух. А љубав је суштина и срж њиховога бића. И Христос нам поручује да волимо непријатеље своје и да чинимо добро, да се угледамо на Бога који и злима и неправеднима сваки дан даје и кишу и сунце и све оно што је неопходно за њихов живот. И завршава ријечима: Будите милостиви, као што је милостив Отац ваш на небесима., бесједио је прота Јован.
Свака заповијест Христова је тешка за нас грешне људе који смо навикли на гријех, међутим, подсјетио је, Господ каже: узмите бреме своје на себе, јер бреме моје и мој јарам је благ – није тежак за оне који су чисти и неискварени.
„Господ нам поручује да свака заповијест коју нам Господ даје, ни мало је није лако испунити у нашем природном стању у којем се налазимо; тако да нам је потребно исцијељење прије свега душе и наших срца – да бисмо дошли до тога нивоа, највишега могућега да волимо непријатеље своје. Сад, да ли то значи безусловно их вољети, или како, на који начин?! Господ говори, и сви Свети оци кажу, да ми треба непријатељима да опраштамо оно што су лоше нама направили, исто тако треба да се Богу за њих редовно молимо. Треба неко добро да им чинимо, јавно или тајно и никада не смемо да их оговарамо, клевећемо или лоше и ружне ријечи говоримо; јер се све преноси и све се у духу и ваздуху осјећа – како добро, тако и зло.“
Потом се осврнуо на ријечи Господње: Будите мудри као змије и безазлени као голубови. И у љубави према непријатељима не треба ићи у крајност него треба бити мудар и опрезан:
„И те ријечи Патријарх Павле најчешће је тумачио: Ево вас шаљем као овце међу вукове, будите мудри као змије али безазлени као голубови – да будемо мудри и да до краја развијамо свој ум и разум, да нас управо вукови не би растргли; а да будемо безазлени, да не бисмо постали вукови у тој борби, на овој земљи у овом свијету. И Господ завршава ријечима, да будемо милостиви, као што је Господ милостив. Кренимо на испуњавање заповијести Божијих, то је порука данашњег Јеванђеља. Већина људи каже да је то немогуће. Свети Владика Николај Велимировић каже: крени, пробај, па ћеш видети да није тешко.“
Већина људи неће да живи по већину заповијести у Јеванђељу, тешко је, нема времена. Међутим, о. Јован подсјећа да у прилог својим ријечима: крени и пробај, видјећеш, ни мало ти неће бити тешко, Св. владика Николај наводи примјер о двојици комшија, међу којима је послије више година живота у љубави, дошло до невјероватно огромне мржње. То је једном од њих тешко падало. И он је једне зимске ноћи, док је његов син читао Нови завјет, чуо дјељак из Јеванђеља: Волите оне који вас мрзе.
„И онда је размишљао и ту ноћ није могао да спава и данима послије – какво добро да учини своме комшији који га толико мрзи и прошло је неко вријеме, а он није успио никакво добро да учини. Кад једно јутро зачула се кукњава у дворишту његовог комшије, а оно дошла пореска управа и потјерала сву стоку коју је комшија имао, на пазар да прода, пошто овај није могао да плати порез држави. И он види ту прилику за себе и оде у општину и плати за свога комшију порез и врати се сва стока ономе кошији. А комшија када је чуо за то, само је дошао предвече, позвао га је да дође до његовог плота и он каже: Ја сам пришао, а он ништа није изговорио, само је ридао, ридао и ридао… И каже, послије тога смо више него браћа живјели, до краја живота и ми и наши потомци. Кренимо у испуњавање заповијести Божијих, Бог ће нам даровати снаге и помоћи да превазиђемо сами себе. Бог вас благословио и свако добро даровао“, поручио је протојереј Јован Радовић.
По отпусту вјерних, заједничарење свештенослужитеља и парохијана, настављено је у Светогеоргијевском дому.
Час вјеронауке за полазнике Школе Свети Ђорђе одржала је протиница Надица Радовић.
Елза Бибић
Фото/видео: Дарко Радуновић
