На празник Зачећа Светог Јована Претече и Крститеља Господњег – 6. октобра 2026. године, у Саборној цркви у црмничком селу Бољевићи, Светом литургијом началствовао је јеромонах Никон (Кокотовић), игуман Манастира Светог Николе у Брчелима. Саслуживали су протојереј Јован Пламенац, парох барски и свештеник Крсто Пламенац, парох црмнички.
Чтецирао је Вукашин Пантелић из Обреновца, а за пјевницом су одговарале монахиње манастира из Орахова и Дупила.
Након заамвоне молитве благосиљани су славски дарови, а потом је одслужен помен упокојенима који ту почивају. Колач и жито за Саборни храм принијела је породица Горана Укшановића.
По отпусту вјерном народу је бесједио јеромонах Никон, који је подсјетио да поред зачећа Господа нашег Исуса Христа и Пресвете Богородице, наша Света црква још празнује и зачеће Светог Јована Крститеља:
„Зачеће Светог Јована је с једне стране био природни догађај – Свети Јован је зачет, као и сва друга дјеца, природним путем од својих родитеља Захарија и Јелисавете. Али са друге стране, његово зачеће и овај догађај, који има изузетан значај за спасење рода људскога, јесте надприродни догађај и израз једног великог чуда Божијег јер су родитељи Светог Јована Претече били већ дубокој старости, као и родитељи Пресвете Богомајке, Свети праведни Јоаким и Ана.“
Отац Никон је истакао да иако се у старом Израиљу бездјетност сматрала великом срамотом, односно Божијом казном, родитељи Светог Јована, старац Захарије и Јелисавета нису због тога јадиковали и роптали, као што то данас раде већина супружника, већ су се са смирењем молили Богу и очекивали да их Господ благослови:
„И тако је било, Господ им је подарио не обичног сина, већ онога који ће бити претеча Спаситеља Господа нашег Исуса Христа. Тако да је овај догађај зачећа Светог Јована у ствари израз једне велике Божије милости и Божијег снисхођења према роду људском, јер још прије свог рођења, још док је био у утроби своје мајке, дакле од свог зачећа Свети Јован је био одређен, изабран од Бога да буде благовјесник доласка Спаситеља нашег Исуса Христа. Он је припремао људе за долазак Господњи.“
Додавши да је он опомињао, изобличавао људе због њихових гријехова, игуман је подсјетио да је Свети Јован због тога и пострадао од стране безумног цара Ирода, односно царице Иродијаде.
„Свети Јован Крститељ је прије свега био проповједник покајања и познате су његове ријечи: Покајте се јер се приближило Царство небеско. Он је још у утроби своје мајке, Свете Јелисавете, био испуњен Духа Светога, тако да је приликом сусрета Свете Јелисавете са Пресветом Богородицом, оне су биле рођаке, као што читамо у Светом писму, мали Јован заиграо у утроби своје мајке. И устима своје мајке, он у ствари поздравља Пресвету Богородицу ријечима: Откуда то да мени дође мати Господа мојега. Мали Јован игра у утроби своје мајке и тиме у ствари прије свог рођења, он прославља Господа, будућег Спаситеља свијета Исуса Христа.“
На крају свог обраћања, јеромонах Никон (Кокотовић), игуман Манастира Светог Николе у Брчелима, честитао је свима празник, а бројним свечарима славу.
По прочитаним благодарним молитвама у порти храма настављено је заједничарење уз пригодно послужење.
***
Саборна црква Светог Јована и Светог Николе у Бољевићима данашњи облик је добила 1872. године. Према допису проте Мила Пламенца, упућеном Заводу за заштиту споменика културе – Цетиње, Одбору за обнову цркава пострадалих од земљотреса, 15. новембра 1979. године, прво је саграђена Црква Светог Јована Крститеља, вјероватно у 17. вијеку. Њу је запалила Ћуприлићева војска 1714. године, када је и похарала велики дио Црне Горе. Непосредно уз ову цркву, највјероватније средином 19. вијека, саграђена је Црква Светог Николе. Године 1864. почела је доградња запаљене Цркве Светог Јована Крститеља, која је завршена 1872. године, када су ове двије цркве спојене у јединствену цркву са два олтара.
Црква је обновљена 1892. године прилогом војводе Илије Пламенца који је озидао и четвороугаони звоник, а село Бољевићи за учињена добротворства, понудило је војводи Илији да огради гробницу, у Храму Св. Николе, с десне стране на улазу, гдје је и сахрањен 1916. године.
Цркву у Бољевићима је током вјекова посјетило више знаменитих личности, међу којима и три патријарха: Арсеније III Црнојевић, Мојсије Рајовић, Василије Бркић. Од митрополита, поред Руфима Бољевића и Арсенија Пламенца (који су били из Бољевића), у цркву су – остало је забиљежено – долазили и богослужили: Петар I, Петар II, Митрофан Бан, Гаврило Дожић и Јоаникије Липовац. Од крунисаних глава, у бољевићку цркву су долазили: књаз Данило, краљ Никола, Петар I Карађорђевић, који је неколико мјесеци боравио у Бољевићима, бугарски краљ Фердинанд, као и два руска кнеза Николај и Петар, за вријеме јубиларне прославе краља Николе 1910. године.
Весна Девић
