– Тамо где је љубав – ту је наш дом, независно од тога да ли је то и географски чињеница – део је дирљиве и духовно градивне проповеди Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија у Саборном Светотројичном храму у Брансвику, где је у част његовог доласка светосавски народ овог дела Петог континента, предвођен својим духовним оцем, Митрополитом аустралијско- новозеландским г. Силуаном, приредио величанствену молитвену свечаност.
Упутивши благослов бројним верницима, Патријарх српски г. Порфирије је казао да себе сматра највише благословеним, јер је „дочекан отвореног срца и раширених руку“.
– Тамо где је љубав ту је све, ту је наш дом независно од тога да ли је заиста географски то чињеница. Ту је присутан Сам Господ, а тамо где је Он – ту је наша отаџбина. Пошто овде постоји љубав и вера и ма колико је отаџбина свих нас далеко одавде, парадоксално, мистично и светотајински ово постаје наша отаџбина, јер ту је наш Отац, ту је Сам Господ, ту је Царство Божје. То је заправо наша отаџбина, која из будућности долази овде и сада међу нас у историју и историју чини Царством Божјим – речи су првојерарха Српске Православне Цркве упућене верницима сабраним око најудаљенијег светосавског олтара.
Рекавши да је у Аустралији до сада два пута боравио, најпре као игуман манастира Ковиљ, а потом као викарни Епископ јегарски, Патријарх српски г. Порфирије је поделио са сабранима да је управо ово поднебље манастиру Ковиљ подарило два дивна монаха – Саву и Теодосија, који су својом љубављу благословили надалеко чувену бачку светињу. Такође, његова везаност са Митрополијом аустралијско-новозеландском траје 38 година преко Високопреосвећеног Митрополита г. Силуана. Наиме, давне 1988. године у Атини, као млад монах и студент теологије, упознао је херцеговачког исељеника Вељка Мракића, који је на поклоничко путовање на Свету Гору водио синове Богдана, Петра и Александра, потоњег Митрополита аустралијско-новозеландског Силуана.
– Као двадесетседмогодишњи монах, упознао сам осмогодишњег Александра. Ко би рекао да ћемо се данас срести овде, у Аустралији, на овај начин, да смо обијица епископи, да свако по мери својих дарова чини напор да служи Цркви Христовој и да служи Богу? Али, то је промисао Божји…Оно што нико није могао замислити, постаје могуће, постаје реалност. Зато је данас моја радост огромна, неупоредиво већа од радости обичног човека – дирљиво је казивање Патријарха Порфирија о успоменама које га повезују са архијерејем Петог континента и благочестивом породицом Мракић из Сиднеја.
– Поново имам прилику да се утешим, како вели апостол Павле, вашом вером и вашом молитвом, јер сте заиста деца Светог Саве, деца Светог кнеза Лазара, Светог владике Николаја и Светог аве Јустина, деца преподобног и светог живота старца Никанора, чије мошти почивају овде у манастиру Светог Саве у близини Мелбурна. Ја, заједно са браћом архијерејима, долазим да се утешим вером вашом, јер сте православни, Србадија православне вере, која је кроз векове уобличила наш народ, учинила да он буде оно што јесте – плодотворан, креативан, да има плодове свог духовног утемељења на Христу Богу – похвалио је Патријарх Порфирије српску дијаспору у Аустралији која, упркос свим различитостима поднебља и утицајима глобалних културних токова чува веру предака и преноси светосавско опредељење за пут ка Царству Божјем на своје потомке. Управо то их, истакао је поглавар Српске Православне Цркве, чини спремним да постану део „предивне земље која је отворена за многе народе“.
– Способни сте да примите и да дарујете искључиво захваљујући православном имену и православном печату. Зато вас молим именом Исуса Христа да никада не одступите од своје вере, да се увек сабирате у храмовима ваше Цркве, да слушате своје свештенике и свештеници да слушају свог епископа и да сви једни другима служите – поручио је Патријарх српски Порфирије, подсетивши на речи Светог апостола Павла: Да не буде раздора међу вама…, већ да свесни различитости узајамно богате и изграђују једни друге и, разматрајући са више аспеката бројне теме, целовитије разумеју разне појаве у животу и доносе решење које мора бити утемељено на Јеванђељу Христовом.
– Утемељени као једно, опстајемо као народ и Црква без обзира на то што живимо на свих пет континената – једна је од поука које је упутио Патријарх Порфирије, заокруживши своје обраћање усрдним благодарјем на великој љубави коју је примио од свих генерација овдашњег верног народа.
– Данас се радују небеска и земаљска Србија са оцем нашим Светим Савом. Радује се све што је Христово и светосавско. Радујемо се и ми са ове стране мора српског имена и говора, јер нас у лику и личности Ваше Светости, као предстојатеља наше свете аутокефалне Српске Цркве и њеног светосавског трона, долази да нас поздрави и благослови и сам Свети Сава. Зато, сва Србадија сабрана под куполом Јужног крста данас кличе: Благословен је онај који долази у име Господње! Ваш долазак на овај континент је велики благослов за нас. Велики духовни потрес очинске љубави према својој деци и потврда бриге и старања које Мајка Црква у лику њених првојерараха води о духовној деци широм света – у име својих епархиота дубоко емотивне речи је упутио Митрополит аустралијско- новозеландски г. Силуан.
– Наиме, долазак Патријарха Порфирија – истакао је Митрополит Силуан – не представља само радост једног свечаног сусрета, већ је потврда живе везе Митрополије аустралијско- новозеландске са Мајком Црквом и њеним духовним наслеђем које су оставили Свети Сава и сви преци.
– Иако далеко од отаџбине, српски народ на овим просторима се бори преко једног столећа да сачува своје име, свој језик, своје корене, свој језик и писмо, али пре свега своју свету веру православну, јер једино њоме можемо бити истински Светосавци, истински Савини и Симеонови. Кад смо Христови, онда смо и Савини и Немањини. Србин одвојен од Христа јесте фалсификат, најтрагичније биће, грађевина на песку, трска коју љуља ветар, дрво без корена и човек без вечног оријентира – казао је Митрополит Силуан о камену темељцу на коме стоји идентитет српског народа у Аустралији, који је дао и даје допринос овдашњем друштву, негујући оно што је његова суштина. О томе најбоље говори чак педесет црквених општина основаних широм Аустралије и Новог Зеланда од 1949. године наовамо. Многе од њих носе име Светог Саве. У градњу светиња, међу њима чак четири манастира, у којима данас сија пламен Светосавља хиљаде наших сународника уградило је себе својим трудом и жртвом, уз благослове архипастира који су се о њима духовно старали.
– Педесет олтара, педесет упаљених буктиња које осветљавају пут нама људима, педесет „Бањи Витезди“ где се народ сабира да би задобио духовно здравље и исцељење светим тајнама Цркве – закључио је Митрополит Силуан, поносан на своје епархиоте.
У доксологији су молитвено учествовали: високопреосвећена господа митрополити средњезападноамерички Лонгин, нишки Арсеније и тимочки Иларион, преосвећена господа епископи вашингтонско-њујоршки и источноамерички Иринеј, бихаћко-петровачки Сергије и ваљевски Исихије, као и више свештенослужитеља. Дивним појањем, доксологију је украсио Црквени хор „Стеван Мокрањац“, који ствара при храму Свете Тројице у Брансвику под управом Сава Ђукића. Радост сабрања поделио је и Његова Екселенција амбасадор Републике Србије у Аустралији г. Раде Стефановић.
Јадранка Јанковић, специјални дописник из Мелбурна
Извор и фото: СПЦ
