Ученици Земунске, Математичке и Смедеревске гимназије, награђени на овогодишњем литерарном конкурсу у оквиру подухвата „Хиландарски светионик“, боравили су у периоду од 25. до 29. септембра 2026. године на поклоничком путовању у Грчкој.
Путовање је дар Светог манастира Хиландара талентованим младим људима. Ове године организовано је шести пут са благословом и трудом Високопреподобног архимандрита Методија и Свештеног сабора стараца манастира Хиландара, преноси Хиландар.орг.
Учествовало је тридесет шесторо деце, по дванаесторо награђених из сваке школе, а теме конкурса биле су : „Шта очекујем од Хиландара?“ и „Млади Растко Немањић отишао је на Свету Гору тражећи Смисао, а како ми данас тражимо Смисао?“ – у духу 835. годишњице одласка Св. Саве на Свету Гору.
Прва станица ходочашћа били су град Солун и српско војно гробље Зејтинлик, где су се ђаци, њихови професори и пратња поклонили хиљадама гробова страдалих током пробоја Солунског фронта у Првом светском рату. Током посете Солуну уприличени су и обиласци Храма Св. великомученика и победоносца Димитрија и Светогорског дома (Αγιορετική Εστία). Ученици су овом приликом целивали мироточиве мошти Св. Димитрија и Св. Анисије и присуствовали су стручном вођењу кроз изложбену поставку под називом: „Света Гора Константина Ксенопулоса. Доживљајни приступ Врту Пресвете Богородице“. Поводом доласка гимназијалаца из Србије, аутор поставке, уметник Константин Ксенопулос, допутовао је у Солун и лично им се обратио, а дружење је затим настављено занимљивим разговором о Светој Гори са директором Светогорског дома (Αγιορετική Εστία), Анастасиосом Дуросом.
Следећег дана женски део групе испратио је мушки део групе у Свети манастир Хиландар. Након поласка брода и дечака из Уранополиса ка Светој Гори, девојчице су наставиле програм вишечасовним опловљавањем југозападне обале светогорског полуострва. Посматрале су тада са мора и дозвољене удаљености величанствене атонске манастире, попут Ксенофонта, Дохијара, Пантелејмона, Ксиропотама, Симонопетре, Григоријата, Дионисијата и Светог Павла. Истовремено су слушале историографије, животописе познатих монаха и занимљиве приче о овим обитељима и Богородичином врту уопште, а посебан благослов и огромна радост за њих било је изношење моштију из манастира Ксенофонта. Ксенофонтско братство донело је поклоницима на броду десетине кивота са честицама моштију, између осталих и следећих светитеља: Светих апостола Варнаве, Филипа и Андреја Првозваног, Светих великомученика и победоносаца Георгија и Димитрија, Свете Ане, мајке Пресвете Богородице, Светог Василија Великог и Светог архиђакона и првомученика Стефана. Током несвакидашње пловидбе, у навечерје празника Крстовдана, ученице су имале јединствену прилику да целивају и део Животворног крста Господњег.
За то време, по доласку у манастир, дечаци су обишли хиландарски саборни храм и манастирски комплекс и поклонили су се икони Пресвете Богородице Тројеручице и кивоту Преподобног Симеона Мироточивог. Исте вечери учествовали су у шесточасовном светогорском бденију поводом празника Воздвижења Часног крста, а следећег јутра приступили су Светој тајни причешћа на празничној Литургији. Током богослужења, након свечаног изношења на средину храма, ученици су се поклонили и раскошно украшеном делу Животворног крста Господњег, дару цара Јована III Ватаца, који је Свети Сава пренео у Хиландар половином 1229. године. Такође, присуствовали су освећењу и послужени су овогодишњим плодовима са лозе Преподобног Симеона Мироточивог, чудесно израсле из празног гроба светитеља 1206. године. У наставку богослужења обедовали су са хиландарским монасима у трпезарији из времена Св. краља Милутина.
Женски део групе прославио је празник у манастиру Ормилији, метоху светогорског манастира Симонопетре. Високопреподобна мати Никодима, игуманија, и сестринство манастира Ормилије са великом љубављу указале су гостопримство награђеним ученицама.
Присуствовале су Литургији у Саборном храму Благовештења Пресвете Богородице, где су се причестиле и имале прилику да осете аутентичну светогорску духовност, која вековима надахњује монашки и богослужбени живот ове светиње. У наставку богослужења учествовале су у заједничкој празничној трпези у манастирској трпезарији, а затим су сазнале више о манастирском комплексу, време провеле у разговору са јеромонахом Јефтимијем и сестринством и поклониле се гробу великог атонског подвижника, нашег савременика, старца Емилијана Симонопетрита.
Након незаборавног боравка у Ормилији наставиле су ходочашће посетом Манастиру Свете Лидије недалеко од Аспровалте. Овом приликом уживале су гостољубље сестринства, обишле су саборни манастирски храм и комплекс и поклониле су се гробу архимандрита Теофилоса Зисопулоса, оснивача и некадашњег духовника Манастира Свете Лидије. Уз послужење у манастирској гостопримници и кроз разговор са сестром Георгијом и сестринством упознале су се са историографијом, духовношћу и плодотворном мисијом ове обитељи, данас највеће хуманитарне установе у Грчкој. Ученице су сазнале да је, током деведесетих година 20. века, Високопреподобни архимандрит Теофилос, заједно са монаштвом, започео велику мисију помоћи српском народу у моментима тешких страдања. Сестре су том приликом збринуле више од 10.000 деце из Босне и Херцеговине, Хрватске и са Косова и Метохије, а истовремено су прикупљале и неопходну помоћ за људе у ратом захваћеним местима, помагале су ратну сирочад и рањенике и обезбеђивале стипендије за ђаке и студенте. Посебан утисак на њих, њихове професорке и пратњу оставило је дружење са сестринством, које је, поред песама на грчком језику, отпевало и неколико изворних песама на српском језику. Нарочито дирљиво је било певање о распетом Косову и Метохији.
У манастиру Хиландару мушки део групе учествовао је у свим дневним богослужењима и наставио је обилазак хиландарске околине са непроцењивом духовном и историјском важношћу. Гимназијалци из Србије са одушевљењем су слушали 827 година дугу историју прве српске учионице и надахнуто су посматрали гостољубиво и трудољубиво монаштво и манастирска здања невероватне лепоте и вредности. У шетњи до морске обале корачали су утабаним стазама Светих Симеона и Саве, међу маслинама и кипарисима цара Душана, краља Александра Обреновића, краља Петра Првог Карађорђевића и других славних великана српске историје. Ученике је тада посебно дирнула посета проскинитару Пресвете Богородице Тројеручице, изграђеном на месту доласка ове чудотворне хиландарске иконе и Игуманије половином 15. века, као и одмор у хладу плодне маслине цара Душана из 1347. године. У вечерњим часовима за ученике је уприличен свечани пријем у Синодику, свечаној манастирској сали за посебне госте, где су разговарали са Високопреподобним архимандритом Методијем, игуманом, и делом хиландарског братства. Велики утисак на ђаке оставило је и ноћење у манастирском конаку.
Круна овогодишњег ходочашћа био је сусрет са Високопреподобним архимандритом Методијем, игуманом Свете царске српске лавре Хиландара на Светој Гори, на хиландарском метоху Каково. По доласку на метох, уз певање песме „Источниче Живоносни – Маријо Славна“ према запису Св. владике Николаја Велимировића, ђаци, њихови професори и пратња поклонили су се Цркви Пресвете Богородице – Живоносни Источник, а затим су, у нестварном амбијенту и јединственом погледу на врх Атоса, сазнали више о прошлости и обишли комплекс метоха. У вишечасовном разговору са хиландарским игуманом Методијем, који је овим поводом специјално допутовао са Свете Горе, млади поклоници поставили су мноштво занимљивих питања о духовности, савременим изазовима и уопште монашком животу у Богородичином врту. Надахнути упечатљивим доживљајима са ходочашћа, које су многи ученици и професори оценили као најлепше животно искуство, истовремено су искористили прилику да пренесу утиске и искрено захвале хиландарском игуману и братству на благослову и труду да се ово посебно путовање реализује.
Игуман Методије пажљиво је саслушао утиске, изразио је велику радост и обећао да је ово само почетак већ плодотворне мисије Светог манастира Хиландара у раду са децом и младима. Будући да су дан раније освећени у Хиландару, као још један велики благослов за учеснике овогодишњег ходочашћа, игуман Методије донео је из манастира и поделио ученицама и професоркама плодове са лозе Преподобног Симеона Мироточивог, што је изазвало опште одушевљење и снажне емоције. При крају дружења начињена је заједничка фотографија и свима су уручени пригодни поклони као додатна награда за постигнуће на литерарном конкурсу и трајна успомена на овогодишњи боравак у великим светињама.
У пратњи ученика налазили су се професори: Александра Козић из Земунске гимназије, Станка Матковић и Милош Арсић из Математичке гимназије и Маја Павловић из Смедеревске гимназије. У путовању су учествовале и директорка Математичке гимназије Мирјана Катић и наставница Александра Дракулић из Основне школе „Никола Тесла“ из Раковице, а водич је био Драган Јовановић из Задужбине Светог манастира Хиландара.
Извор: Хиландар.орг
