У просторијама Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори отворена је документарна изложба „Андрић: прича остаје“, аутора Марјана Маринковића.
Први пут у Црној Гори представљена је документарна поставка посвећена писцу чије дјело, пола вијека након његове смрти, остаје мјерило књижевне вриједности.
На двадесетак паноа, кроз више тематских цјелина, представљена је личност нобеловца, животни погледи, мисли и стваралачки принципи.
„Андрић је књижевна планина и немогуће га је изложбом, ограниченог формата, на двадесет и нешто паноа, приказати. На овој изложби нећете наћи ниједан цитат из Андрићевог дјела, јер свако заслужује посебну изложбу. Трудио сам се да извучем суштинске његове животне, филозофске и поетичке ставове, које је он записао и о којима је говорио. Моја идеја је била да се освијетли његово стваралаштво на дубљи начин, како би добили неки херменеутички кључ за разумијевање његовог дијела. Наравно да је то само један поглед, приступ приказивања Андрићевог дјела, јер, како је рекао Умберто Еко, свака књига је отворено дијело и увијек се може читати на нове начине“, истакао је, уз остало, Маринковић.
Андрић је жанровски обогатио српску књижевност и остварио цјеловит стваралачки лук – од лирско-медитативне поезије и прозе до романа, есеја и превода, нагласила је професорица Лидија Томић у бесједи о његовом дјелу и мјесту у српској књижевности.
„Андрић је велики писац, велика личност српске књижевности, писац који је у периоду од 1911. године до краја живота и књижевног рада, жанровски, не само обогатио српску књижевност, него у сопственој традицији остварио један лук, од исповједне, лирско, медитативне поезије и прозе, преко романа „Хроника“, скоро једне модерне епопеје, модерних романа, есеја, записа, превода до препјева и текстова о другим писцима. Тако да је то ризница једног блага, књижевног, умјетничког и естетског, о којем је вриједно говорити. Ова изложба пружа нам прилику да се подсјетимо великог писца и како она носи наслов „Прича остаје“, да наставимо да причамо о Андрићу“, нагласила је Томић.
Документарна изложба великог писца представља и кроз свједочанства његових савременика, истакнутих књижевника и интелектуалаца.
Наслов „Андрић: прича остаје“ подсјећа на значај приче у људском животу.
„Назив изложбе довољно говори о важности приче у људском животу, а нико нас у то боље не увјерава од књижевног, приповедачког горостаса, какав је Иво Андрић. Чини се да смо заборавили на важност приче. У савременој филозофској наратологији и књижевној теорији важи једна девиза, која је предформулација оног чувеног Сократовог исказа: „Да неиспитан живот није вриједан живљења“, а заправо, можемо да кажемо, да неиспричан живот није вриједан живљења. То говори колико је људски живот уплетен у причу и колико је стопљен са њом, у мјери да можемо да кажемо да, ако се одрекнемо приче, практично се одричемо сами себе. Андрић је то својим дијелом показао, а то на свој начин показује и ова изложба“, сматра Душан Крцуновић, предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.
Изложба „Андрић: прича остаје“ – продукција Библиотеке града Београда, кроз одабране текстуалне фрагменте и архивске фотографије, не нуди коначну слику о великом књижевнику, већ отвара простор за нова читања аутора, мислиоца и човјека, чије су приче наџивјеле вријеме у којем су настале.
Извор и фото: РТНК
