Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије на празник Воздвижења Часног и животворног крста Господњег, 27. септембра 2026. љета Господњег, служио је Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру.
Саслуживало је свештенство цетињског архијерејског намјесништва и свештеномонаштво Цетињског манастира, у молитвеном присуству вјерног народа, који се поклањао Часном крсту изнијетом у навечерје празника.
У архипастирској бесједи Преосвећени Епископ диоклијски г. Пајсије, осврнувши се на прочитано апостолско зачало које каже: Јудеји траже знаке, а Јелини мудрост, појаснио је да када Свети апостол Павле помиње Јудеје и Јелине, не изоставља ниједан народ и ниједно племе које постоји на земљи, јер се под Божијим изабраним народом подразумијевају Јудеји, а све остале народе, који су били многобошци, идолопоклоници, он просто назива Јелинима.
„И због тога, када он помиње Јудеје и Јелине, видимо да су и једни и други специфични на свој начин. Када траже Бога, они га виде у неким својим оквирима. А оно што је заједничко и једнима и другима јесте да сви они траже Бога. И ту се потврђује оно да човјек може да се одвоји од Бога, може и да Бог не налази станиште у њему, али ту празнину он увијек осјећа. И да ли свјесно, да ли несвјесно, човјек увијек трага за Богом“, истакао је Владика.
У наставку је објаснио да чак и они који сматрају да Бог не постоји, не вјерују у Њега, то мјесто које у њима припада Богу желе да надомјесте нечим другим, па безуспјешно покушавају да то замијене науком, културом… Али то мјесто ничим другим се не може замијенити јер од самога стварања то мјесто у човјеку припада само Богу, указао је Владика Пасјије, додавши да због тога апостол Павле и говори како треба тражити Бога. Да траже и Јудеји и Јелини, али погрешно јер из своје понизности не желе да се узвисе и попну на висину Божију, него у том свом тражењу желе да Бога спусте и смјесте у своје оквире, који су веома ограничени и често извитоперени.
„Тако и ми, драга браћо и сестре, врло често смо слични и Јудејима и Јелинима. Некада тражимо, као и Јудеји, да Бог чини чудеса, да потврди да смо ми изабрани од Њега, да нас Он воли, да смо ми учинили нешто што све то и заслужује. А некада, попут Јелина, желимо да се узвисимо над свима осталима, да својом мудрошћу себе покажемо вишим и бољим, чак толико да другога човјека не можемо сматрати својим братом. Међутим, оно што је прави, истински пут јесте крстоносни пут, пут крста, пут којим човјек носи крст који му је Бог дао“, бесједио је Владика, појаснивши да он не само да не тражи да се узвисујемо над својом браћом, него Христос заповиједа да им служимо.
Даље је Владика Пајсије поучио сабране да не треба да тражимо чудеса и знаке, него треба на сваком кораку себе да смиравамо и сматрамо недостојним било каквог Божијег доброчинства и благослова. То је онима који размишљају као Јудеји и Јелини потпуно сулудо, али ми само таквим путем можемо да се спасимо. По његовим ријечима сваки човјек у овоме животу у мањој или већој мјери страда, али није свако страдање спасоносно, већ само оно када човјек са љубављу носи крст свој.
„Некада он осјећа његову тежину, али и тада када осјетимо тежину крста, не треба да говоримо да је крст који носимо тежак, него да смо ми који га носимо слаби. И због тога само онај који љуби страдања Христова, то јест крст Његов, који и када осјећа његову тежину ипак га са радошћу носи и не жели да се одвоји од њега, само такав пут и такво страдање јесте спасоносно и оно води ка Богу.“
Посебно је нагласио да само такав човјек који жели не Бога да прилагоди себи, него себе да узвиси, да промијени, тај човјек може и да види и спозна правога Бога.
„А то је онај Бог којега проповиједа апостол Павле, због којега је претрпио и окове и многа страдања и онај Бог који даје свему томе силу и своју помоћ и снагу. Због тога и ми, драга браћо и сестре, треба из свег срца да волимо крст Христов и не да Бога смјештамо у наше врло ограничене оквире, него да се попнемо на висину Божију, а пењемо се само смирењем и љубављу према Његовом крсту и страдањима на која наилазимо у овоме свијету“, поручио је Епископ диоклијски г. Пајсије.
На краjу Свете службе Божије, Преосвећени Епископ Паjcиje је поздравио и захвалио се на доласку гостима из Русије, које је предводио о. Андреј Мојаренко, ректор Кузбанске духовне богословије Руске православне цркве у сибирском граду Новокузњецку.
Добродошлицу је пожелио и протојереј Благоје Рајковић, ректор Цетињске Богословије, који је у свом обраћању подсјетио на дугогодишњу сарадњу и братску љубав између најстарије средње образовне установе у Црној Гори и Кузбанске богословије, посебно истичући руско гостопримство и поштовање. Такође се осврнуо и на долазак велике светиње честице Часнога крста из Русије, која се данас чува у Цетињском манастиру
На крају се о. Андреј Мојаренко захвалио домаћинима исказавши радост због поновног доласка у Црну Гору, подсјетивши да братски односи са Цетињском богословијом трају од 2014. године. Пожелио је да наши народи остану јединствени у вјери, нади и љубави Божјој.
Сабрање је настављено уз братску трпезу љубави.
Весна Девић
Фото: Максим Шестаков
