Његово високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије у недељу петнаесту по Духовима, 13. септембра 2026. године, служио је Свету архијерејску литургију у храму Вазнесења Христовог у манастиру Милешеви. У молитвеном присуству умировљеног Епископа милешевског г. Филарета саслуживали су протојереј-ставрофор Никола Перковић и протођакон Иван Савић. Милешевске монахиње, са игуманијом Аквилином, одговарале су на прозбе и јектеније.
У пастирској беседи Високопреосвећени је подсетио на речи из Светог писма које су прочитане на данашњој Божанској литургији:
– Господ наш је дао науку која је за сва времена, којом се улази у живот вечни, изговоривши ону заповест која гласи: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим. Ова је прва и највећа заповест. А и друга је као и ова, рече: Љуби ближњега свога као себе самога. Ово је највећа заповест која се садржи у љубави, љубави према Богу и љубави према деци Божијој, љубави према ближњима. И дао је и примере оних који су властитим животом протумачили све то. Као што је Он положио Свој живот за нас тако апостоли и они који њима следују полажу свој живот за Христа, у љубави. И онда они тако светле, као Господ наш. И они онда бивају светлост свету и со земљи. Кроз њих се свет спасава.
– Свети из рода нашега, којих се данас посебно сећамо, имају љубав према нама, иако њима то није неопходно. Они воле да виде ту нашу оданост њима, да виде ту блискост, да узвраћамо, да идемо верно тим путем који су они показали и који су они прокрчили. Ми се обраћамо молитвено, у љубави, свим српским подвижницима и мученицима, онима који су се Богу највише приближили, да се они заузму за нас у овим временима, смутним и магловитим, нарочито, да нам показују пут и да нам светле. Сад нам је то потребно на сваком кораку, рекао је Митрополит Атанасије, пожелевши да они услише наше молитве и принесу их Богу, да оне буду услишене према потребама нашег спасења.
Извор: Епархија милешевска
