Празник Преноса моштију Светог Александра Невског литургијски је прослављен у крипти Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару, чиј је олтар, подигнут у славу Божију, посвећен управо Светом Александру Невском.
Светом литургијом началствовао је јеромонах Агатангел (Будишин), професор у минској духовној семинарији у Бјелорусији. Саслуживали су протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј-ставрофор Радоман Мијајиловић, протојереј Јован Пламенац, протојереј Љубомир Јовановић, протојереј Александар Орландић, протојереј Јевгениј Маслов из Кијева и ђакон Цвјетко Перић.
Поздравивши присутни народ и оце саслужитеље и пожељевши срећан празник и славу крипте Храма Светог Јована Владимира, отац Агатангел започео је своју бесједу описом живота Светог Александра Невског. Овај Свети кнез је живио у 13. вијеку, у времену када његовој земљи са једне стране пријете Швеђани, а са друге Монголи који хоће да му узму теритиорију, и он, каже отац Агатангел, стоји између избора, кога да побиједи, а кога да замоли да му помогне:
„Наша логика човечија рекла би да су то то католици. Они су хришћани са запада. Хајде да њих питамо да нам помогну да побиједимо Монголе који долазе са истока. Али видимо из историје Свете Русије, да Александар Невски брани своју земљу од католика, од западних хришћана. Побјеђује их на ријеци Неви, по којој после добија назив Александар Невски. И онда иде да направи договор са Монголима, јер су у Светој Русији чули да је недавно запад хришћански дошао у Цариград да га ослободи од муслимана, али га није ослободио, него га разорио, уништио, изагнао православне и покушао да успостави своју власт, не само свјетовну, него и духовну.“
Подсјећа да Александар Невски, видећи поступке хришћана запада, да они лицемјерно долазе ка православнима, желећи да им помогну, а у ствари желећи да их подчине себи, брани своју земљу од хришћана католика. Оних који би требало да буду наша браћа и да нам помажу. И иде подчињава се Монголима, њима плаћа порез који траже, и они не дирају православне, који могу да се моле и да живе мирно.
„Јако је важно у животу да увијек имамо молитву коју узносимо Господу, молећи Бога да нас увијек уразум у разним ситуацијама у нашем животу, јер бива тешко опредијелити се шта изабрати. Изабрати то што нама изгледа блиско и рођено, или можда изабрати то што је далеко од нас и није нам тако блиско, није нам тако пријатно бити са тиме. Али Господ умудри човјека и да му мисао добру, да може да изабере шта је боље за његово спасење и за његов живот у овоме свијету, да би наследио Царство Божије“, казао је отац Агатангел и додао:
„Александар Невски, светац Руске цркве, далеко од нас, није живео овдје, није био овдје, није ништа урадио за ову земљу гдје ми живимо, а ми имамо цркву његову. И то је знак те премудрости Божије, да сви ми који смо у Цркви, знамо и осјетимо да нема православног Србина, или нема православног Руса, или нема православног Грка, него има један православни народ на цијеломе свијету. И то је важно да имамо у уму и срцима својим, јер Свети Александар Невски стоји пред престолом Божијим заједно са Светим Јованом Владимиром и другим кнежевима православнога свијета, као што наши светитељи прислужују Господу у Царству небескоме, не гледајући гдје су они служили, у Србији, Русији, Грчкој, у Африци, у Америци, или било гдје у свијету.“
На крају се осврнуо да присутне подјеле у православном свијету, истакавши да је важно да се молимо светима, празнујући празник Светог Александра Невског, да се молимо и њему и нашим кнежевима, и другим светим људима, да Господ да разума да се скупимо и да ми православни будемо увијек заједно.
„Господ да нам дарује да имамо тај осјећај у уму и у срцу своме, да смо ми једно тијело Христово. Свако ко је крштен у Православној цркви, свако од нас ко је у храму, да осјећа да смо ми једно у Господу, не гледајући на наш пол или нацију, на наш узраст или на то чиме се бавимо или ко смо и шта смо достигли у овоме животу, него да смо једно у Христу и да имамо ту молитву јединства, да буде Црква једно, као што су Отац и Син једно, и као што је Отац у Сину, и Син у Оцу, и Духу Светом. Тако да и ми, прослављајући свете који можда нису наши блиски рођаци или се нису родили ту гдје ми живимо, осјећамо да смо ми једно у Господу и да смо једни са другима овдје у овом животу. И онда, када пређемо у Царство небеско, радоваћемо се сваком човјеку кога видимо. Да нам премудрост Божија увијек даје да имамо то јединство Цркве тијела Христовог, да смо увијек једно у Духу Светоме и да смо увијек на правилном путу којим нас Господом упућује, благодарећи његовом Светом Духу у нашим заједничким молитвама“, поручио је јеромонах Агатангел (Будишин).
На крају Свете Службе освештани су славски дарови, које је у у своје име и у име своје породице, а у Славу Божију и част Светог Александра Невског, принео протојереј Александар Орландић.
Затим се отац Слободан захвалио свим присутнима, посебно оцу Агатангелу и оцу Јевгенију.
Отац Јевгениј Маслов, како је нагласио отац Слободан, свештеник је мученичке Украјинске православне цркве која је у наше дане на распећу.
„Она на првом мјесту страда од рата који тамо траје од 2014. године, а поред тога ова Црква је и годинама гоњена од безбожничког украјинског режима. Многи су храмови отети и многи су храмови оскрнављени, многи свештеници и архијереји су по затворима и по судовима. Да им Господ подари трпљења, вјере, снаге, да ово жестоко гоњење издрже, јер знамо да је Црква после сваког гоњења излазила још снажнија, јача и бројнија. Тако ће бити и овог пута. Јесте велико страдање и велико распеће, али је још већа сила васкрсења која нас изнова обнавља и подиже.“
Заједничарење је настављено у гостопримници храма.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
