Преображење Господње које се прије више од 2.000 година збило на гори Тавор обиљежено је празнично у подгоричком Храму Светог Ђорђа под Горицом.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Милета Кљајевић уз саслужење протојереја-ставрофора Гојка Перовића и ђакона Луке Павићевића.
На литургијске возгласе одговарали су појци овог древног храма.
Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима се обратио, началствујући свештенослужитељ, прота Кљајевић:
,, Христос је, прије свога страдања, узео са собом тројицу својих ученика — Петра, Јакова и Јована — и извео их на високу гору, гдје се пред њима преобразио. Његово лице засијало је као сунце, а хаљине постале бијеле као свјетлост. Тако им је, уочи свога добровољног страдања, открио дио своје божанске славе, желећи да их припреми за оно што ће услиједити: за Његово распеће, смрт и погреб.
Господ је драговољно и по вољи Оца свога небескога кренуо путем страдања, ради спасења рода људскога од гријеха и смрти. Знајући колико ће за Његове ученике бити тежак тренутак Његовог распећа, Он им је на Тавору показао славу која ће се у пуноћи открити у Његовом васкрсењу. Зато је требало да се, у часу страдања, сјете онога што су видјели на гори — да крст и смрт нису крај, већ пут ка васкрсењу и вјечном животу.
Преображење нам управо то открива: Христос није само учитељ који страда, већ Господ славе, који добровољно прихвата страдање да би човјека ослободио од власти гријеха и смрти. Његово преображено Тијело било је предукус славе будућег васкрсења, када ће се и наша тијела преобразити и постати подобна слави коју је Господ показао на Тавору. То је обећање онима који остану у заједници са Христом, који кроз вјеру, молитву, свете тајне и живот по Јеванђељу примају благодат Божију и њоме се преображавају.
Зато су и наши храмови данас као гора Тавор. У њима се сусрећемо са живим Господом, у њима слушамо Његову ријеч, примамо Његове свете дарове и бивамо призвани да се и сами преображавамо. А то преображење почиње у нама самима. Позвани смо да свучемо са себе старога човјека, његове гријехе, страсти, завист, злобу и сваку нечистоту, и да се обучемо у новога човјека, сазданога по Христу. Као што апостол говори о новом тијесту, тако и ми треба да очистимо стари квасац гријеха, да бисмо постали ново тијесто — нови људи у Христу.
Нека нам зато празник Преображења буде позив да из храма не излазимо исти као што смо у њега ушли, већ обновљени благодаћу Божијом, са чвршћом вјером, чистијим срцем и већом љубављу према Богу и ближњима, јер Христос нам је на Тавору показао, не само своју славу, већ и оно за шта је човјек створен — да, кроз заједницу са Њим, постане причасник Божије благодати и да у дан васкрсења буде преображен у славу живота вјечнога.
Након примања светих Христових дарова, свештеници су приступили благосиљању приноса, које нам је Господ Бог даровао (грожђа, смокава…).
Потом је заједничарење свештенослужитеља и народа Божијег, настављено у Светогеоргијевском дому под Горицом.
Елза Бибић
Фото/Видео: Ддарко Радуновић
