Гост књижевног фестивала „Ауто(р) на корзу“ био је пјесник Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске и главни уредник Летописа Матице српске.
Селимир Радуловић, аутор тринаест пјесничких књига преведених на више језика, говорио је о два периода свог стваралаштва – раном, прожетом постмодерним трагањем, и зрелом, окренутом светоотачкој традицији и библијској књижевности, ономе што је, позивајући се на Нортропа Фраја, назвао „великим кодом“ књижевности.
„Имао сам два пјесничка живота. Један који је трајао до 80-их година прошлог вијека Када је моје стваралаштво било у знаку постмодерне мозгологије, како волим да кажем, настале се прве књиге, књига критика „Повој и чланци“ и збирка поезије „Последњи дани“. Након тога окренуо сам се једном вјеродостојном простору пјевања и мишљења, прије свега онима који ништа немају, а све поседују – тихим синовима земље, којих свијет није достојан. Дакле, литератури светих отаца истока знаменосних и христоносних, литератури монаха, и највећим дијелом, великом кодексту свјетске књижевности, како је Нортроп Фрај називао Библију. Дакле, велики код у којем се налазе све пјесничке, односно књижевне матрице и читав књижевни свијет се налази у тој књизи, коју је он назвао књижевност плус”, појаснио је Радуловић.
Говорио је и о односу пјесме и молитве, описујући их као сродна надахнућа, дар који захтијева благослов.
“Са пјесмом и молитвом човјек дише, а кад дише, он је жив. У том смислу сам поистовјетио и пјесму и молитву, с тим што мислим да и пјесма и молитва не настају као плод континуираног рада, већ када улазите у процес надахнућа. С тим што морате добити благослов, значи Господ дарује, али мора да да благослов, да се даривање заврши на прави начин”.
Осврћући се на положај поезије данас, Радуловић сматра да вријеме у којем живимо није наклоњено пјесницима, поређујући некадашњи углед поезије са данашњом популарношћу новокомпоноване музике и ријалити програма.
“Пјеснички фестивали попут „Аутора на корзу“ су добродошли, али је ово није вријеме које је наклоњено поезији и пјесницима. Савремени човек се множи и расте бројем, али не и љепотом живота. Велики њемачки пјесник Фридрих Хелдерлин је рекао: „Чему пјесници у оскудно вријеме“, али одмах након тога је и пјевао „Оно што траје заснивају пјесници“. Мислим да оно што траје у савременом свијету заснивају пјесници, јер савремени пјесник опомиње савременог човјека, да је своју кућу поставио наопако и да је неопходно да се врати у природни положај“.
Публици је представио пјесме из нове књиге „О крсту, малом, дрвеном“.
Радуловић је и приређивач антологије „Златни век српског песништва“, која је до сада доживјела три издања, а о његовом награђиваном опусу написано је више књига и научних радова.
Модераторка је била књижевница Милица Бакрач.
Извор и фото: РТНК
