Његово преосвештенство викарни Епископ диоклијски г. Пајсије данас 19. јула, у седму недељу по Духовима, на празник Преподобнoг Сисоја Великoг, служио је са свештенством и свештеномонаштвом Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру, уз молитвено учешће вјерног народа.
Бесједећи након прочитаног јеванђељског зачала, Епископ Пајсије је указао на једну од основних карактеристика људског тијела – оно је видљиво, па је и свака промјена на њему лако уочљива. Са друге стране човјекова душа је нашим очима невидљива, али њено настројење је видљиво и манифестује се управо кроз људско тијело. Осврнувши се на прочитану јеванђељску причу о исцјељењу двојице слијепих људи, Владика је казао да је жеља за здрављем и животом сами дар Божији, да је Бог створио човјека да вјечно живи, да вјечно постоји, као и сами Бог. И због тога, како је казао, кадгод наше тијело спопадне нека духовна или тјелесна болест, најприроднија је код човјека та жеља да буде здрав.
„У овој јеванђељској причи видимо да два слијепца желећи управо да буду здрави и да виде својим очима које им је Бог дао, траже начин како да се излијече. И сами смо свједоци, врло често, да се човјек док је здрав Бога и не сјећа, због тога што гордост учини да човјек мисли да он све чини својом неком снагом, да је све оно добро што остаје иза њега нека његова лична заслуга. А тек када та снага почне да попушта, када тијело постаје све рањивије, онда он види да је ту снагу, коју је имао, заправо црпио од некога другог“, бесједио је Епископ диоклијски, објаснивши да се већина људи баш у таквим тренуцима, када их снађе тешка болест или нека друга невоља, сјете Бога и обрате Му се.
У прилог томе подсјетио је на ова два слијепца који са истом до жељом да буду здрави, долазе тамо гдје је требало – долазе на Извор живота, на Извор здравља, тј. долазе самоме Господу нашем Исусу Христу. А да би њихово исцјељење било корисно, Господ их не исцјељује просто тјелесно, него пита да ли вјерују. И након што они потврде да вјерују у Њега као Цара и Бога, по тој вјери својој добијају исцјељење.
„И видимо, врло често у нашим животима, да нека болест која нас мучи и притиска може да буде врло корисна, и да се ми захваљујући тој болести обратимо Богу и вратимо се на онај пут са којег смо скренули, који је заправо та духовна или болест душе“, казао је Владика Пајсије.
Наводећи други примјер из овог Јеванђеља, гдје Господ исцјељује бјесомучног, истјерује демона из њега и он након тога проговара, Преосвећени је указао и на оне који су изгледали потпуно здрави, а заправо су били најболеснији. Фарисеји и старешина јудејске који видјећи сва ова чуда која се догађају, умјесто да се томе радују и да и сами траже здравље од Господа, они завиде Христу па још хуле и говоре: „Помоћу кнеза демонског изгони демоне”.
„Због тога, драга браћо и сестре, ова прича треба увијек да нам буде на уму, да увијек од Господа тражимо здравље, да желимо да будемо и духовно и тјелесно здрави. Али првенствено духовно, јер ако смо духовно здрави онда никаква тјелесна болест нам неће ни сметати, нити моћи нашкодити. Дакле да увијек од Бога тражимо духовно здравље и да никада у себи не гасимо ту жељу за вјечним и непролазним животом“, поручио је на крају своје архипастирске бесједе Његово преосвештенство викарни Епископ диоклијски г. Пајсије.
Весна Девић
Фото: Максим Шестаков
