Под сводовима величанственог Храма Светог великомученика Димитрија на Новом Београду, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао 19. јула 2026. године, на празник Преподобног Сисоја Великог, Светом литургијом током које је ђакона Александра Лукића рукоположио у свештенички чин.
Бројном благочестивом народу сабраном у храму чија је изградња отпочела на Митровдан пре тачно три деценије, а која се убрзано и успешно приводи крају под будним оком Преосвећеног Епископа топличког г. Петра, прочитани одељак из Јеванђеља по Матеју протумачио је Његова светост Патријарх г. Порфирије:
– Јеванђеље Христово јесте Реч Божја и сам Господ Христос је Реч Божја. Он проповеда Тајну Царства небеског, а и сам је Тајна Царства небеског. Он учи све оне који му долазе у сусрет о правилима и о начину живота који је легитиман и који треба да одликује оне који су становници Царства небеског. Али Господ исто тако врши и чуда, тј. исцељује болесне и од духовних и од телесних болести. Дакле, Он проповеда, Он учи, Он исцељује. Само ако Господа видимо и гледамо из сваког од тих аспеката, онда видимо у Њему једну, јединствену, непоновљиву Личност Бога Логоса, Спаситеља нашег. Ако било коју димензију од ових издвојимо, онда ћемо ићи погрешним путем.
– Овај јеванђељски одломак нам говори да је Господ Онај који учи и проповеда, али и Онај који исцељује, који чини чуда која свакако нису циљ сама себи. Видимо драматичну слику и трагичну ситуацију. Са једне стране видимо двојицу који су слепи и траже помоћ, са друге стране видимо једног који је нем и при том бесомучан. Дакле, овде имамо присутне и унутрашње духовне болести, бесомучан је онај који је опседнут демонским силама, који је испуњен бесовима, који је добровољно роб страсти и роб греха, а самим тим и добровољно је починио себе демонским, нечистим силама – нагласио је Патријарх и поручио:
– Господ исцељује и унутарњу духовну болест, али исцељује и телесну болест. Може бити да неко телесним очима не види, али да види унутарњим духовним оком, чак да буде прозорљив. Испоставља се у овој причи да ови који траже помоћ, а телесним својим очима не виде, имају отворено, здраво и чисто духовно око. Кад их Господ пита: Да ли верујете да могу да вам помогнем? Нека вам буде по вери вашој, они веле: Да, верујем. Значи, имали су веру, јер су њихове духовне очи биле отворене. Били су у предности на многе и многе, на безбројне, који гледају својим телесним очима, а не виде ништа осим копрену, осим завесу, осим онога што је фасада и онога што се споља види. На исти начин је исцелио и онога који не чује. Исцелио га је, јер је поред свих својих слабости, као и двојица претходних, на крају смогао снаге и рекао: Верујем, Господе. Можда су и један, и други, и трећи додали ону чувену реч: Помози моме неверју.
– Дакле, ако имамо вере као зрно горушично и ако нам се све темељи на вери, онда ће свака препрека, свака невоља, свако искушење и свака болест бити љубављу Божјом, силом и благодаћу његовом исцељени – закључио је Патријарх српски г. Порфирије.
Предстојатељу Српске православне цркве су саслуживали: Преосвећени викарни Епископ топлички Петар; протојереји-ставрофори Рајко Недић, Душан Андрић и Григорије Сапсај; протојереји Србољуб Убипариповић и Александар Бајић; протонамесник Богољуб Остојић; јереји Владан Таталовић, Дарко Крстић, Србољуб Остојић и Стефан Васиљевић и новорукоположени свештеник Александар Лукић; архиђакон Марко Момчиловић; ђакони Василије Перић, Петар Козакијевић и Марко Симић.
На крају торжественог богослужења, Патријарх је упутио речи очинске поуке новом посленику у Винограду Господњем, свештенику Александру Лукићу, са молитвеном жељом да благодат Божја буде са њим, да му помогне да служи у олтару Христовом служећи народу Божјем, али и своме спасењу.
Беседу Патријарха српског г. Порфирија у целости можете прочитати ОВДЕ.
Извор. СПЦ
