На празник Светих првоврховних апостола Петра и Павла – Петровдан, у цркви Светог Николе у Котору, служена је Света литургија, којом је началствовао архијерејски намјесник которско-тиватски, протојереј-ставрофор Немања Кривокапић, уз саслужење протојереја Оливера Суботића и протојереја Ненада Калема.
По прочитаном Светом јеванђељу бесједио је протојереј Оливер Суботић, управник Мисионарског одјељења Архиепископије београдско-карловачке.
Отац Оливер је у бесједи подсјетио да често заборављамо колику су жртву поднијели свети Божји угодници како би данас Црква могла слободно да живи и свједочи Христа.
„Браћо и сестре, долазећи на Свету литургију сваке недјеље, свакога празника, уживајући у овим дивним службама, поготово у овом светом храму, у благољепију службе, често заборавимо колика је жртва поднијета у вјековима који су за нама, да бисмо ми данас слободно могли да долазимо у храмове, да се молимо Богу, славимо Господа и да своје душе напајамо светим молитвама, да се причешћујемо, да у себе уносимо оно што је највеће благо које можемо добити, а то је тијело и крв Христова. Велика жртва је поднијета да бисмо ми то могли чинити у слободи. Жртва прије свега светих Божјих угодника. Али, на првом мјесту апостола, чије је свједочанство у темељима Цркве. Међу апостолима два се издвајају, првоврховна. То су апостоли Петар и Павле, чији спомен празнујемо данас“, поручио је отац Оливер.
Говорећи о Светом апостолу Петру, нагласио је да је управо исповиједање вјере у Христа као Сина Божијег темељ на којем стоји Црква кроз све вјекове.
„Наша вјера је у Сина Божијега, коју је апостол Петар први исповиједио и због тога је тако важан. На камену исповиједања те вјере Црква стоји и обстаје све ове вјекове и биће тако до краја свијета и вијека. Апостол Петар, оно што је најчудесније у свему, јесте био један галилејски рибар, човјек који није учио некакве велике школе. Био је породичан човјек. Ми бисмо данас могли да кажемо, један потпуно обичан човјек којег срећемо свакога дана у свом животу гледано споља. Међутим, Господ Бог је видио дубине његовог бића и Он је знао да ће у њему наћи онога који ће бити првоврховни апостол, који ће постати учитељ васељене. Замислите које је то чудо Божије, да један неуки галилејски рибар постане учитељ васељене, а то је постао, разумије се, благодаћу Духа Светога која га је осветила, посветила, умудрила и учинила да постане то што јесте“, казао је.
Осврћући се на личност Светог апостола Павла, отац Оливер је истакао да је његов живот свједочанство силе Божије која преображава човјека.
Подсјетио је да је Павле од прогонитеља хришћана постао „апостол незнабожаца“, изабрани сасуд Божји, те да управо различитост личности апостола Петра и Павла открива ширину и љепоту Цркве, која све сједињује у Христу и позива сваког човјека да, према својим даровима, свједочи Јеванђеље.
Посебан дио бесједе био је посвећен поруци наде и покајања, коју, како је нагласио, најбоље свједоче управо животи двојице првоврховних апостола.
„Но, има једна друга ствар, драга браћо и сестре, на коју нас апостоли, Свети, велики и превелики, Петар и Павле, подсјећају, а то је да никад не очајавамо. Да никада не очајавамо ма у какав пад да паднемо. Ма шта да се деси, постоји излаз, постоји могућност, не само да устанемо, него да се уздигнемо до висина које су нам можда у том тренутку неслућене”, поручио је протојереј Оливер Суботић.
Извор: СПЦО Котор
