Пјесник Ђорђо Сладоје добитник је књижевне награде за животно дјело „Пивско око“, а Бен Голосовкер награде „Коста Радовић“ за најбољу књигу прозе у 2025.
То је одлучио жири за додјелу награда 55. књижевне манифестације „Пјесничка ријеч на извору Пиве“, која ће се одржати у Плужинама 17. и 18. јула.
О наградама је одлучивао жири у саставу Милица Бакрач, др Радоје Фемић и Радомир Уљаревић.
У наставку је образложење жирија:
Књижевна награда „Пивско око”, коју Центар за културу Плужине додјељује за животно дјело, ове године припада једном од најважнијих и најдосљеднијих гласова савремене српске поезије — Ђорђу Сладоју.
Ова одлука представља чин поштовања према опусу који већ пола вијека траје, свјетлуца и опомиње на врховима нашег језичког и духовног памћења. Додјељивањем признања за животно дјело аутору који је својим књижевним радом премрежио просторе од родне Херцеговине до војвођанских равница, Савјет манифестације „Пјесничка ријеч на извору Пиве“ крунише један суверени, заокружени пјеснички космос.
Ђорђо Сладоје је пјесник дубоког завичајног искуства чије стваралаштво почива на плодоносном расцјепу између митског, патријархалног свијета његовог дјетињства и сурове, често изврнуте модерне збиље.
Рођен у Клињи код Калиновика, Сладоје је у своју поезију уткао камени, лирски дамар старе Херцеговине, али и велику трагедију изгнанства и историјских ломова који су обиљежили крај двадесетог вијека. Он је пјесник који је, силазећи у самоћу и пјевајући у магли, успио да сачува оно најважније: чисту, готово дјечију емоцију и вјеру у спасоносну моћ лирске ријечи.
Његов поетски пут — започет књигом Дневник несанице, а настављен кроз антологијске збирке као што су Трепетник, Плач Светог Саве, Петозарни мученици, Далеко је Хиландар и Манастирски баштован — представља својеврсну лирску хронику нашег духовног и националног опстанка.
Сладојев стих, најчешће везан и строго избрушен, мајсторски спаја традиционалне обрасце са модерним сензибилитетом. У његовим пјесмама складно суживе ликови хришћанских светитеља, трагични укуси историјских погрома, али и непатворени мотиви руралног завичајног свијета — његове флоре и фауне. Посљедњих година Сладоје је доказао своју жанровску полифонију и кроз прозне искораке, попут запаженог и награђиваног романа Риба звана гаовица, чиме је додатно учврстио своје мјесто међу најкомплетнијим српским писцима данашњице.
Налазећи узроке савременог „злог усуда“ у губитку духовне вертикале, његова поезија није само свједочанство о пролазности, већ и активни позив на одбрану традиције од банализације и заборава. Награда „Пивско око“ одлази у руке писцу који је одавно овјенчан највећим националним признањима — од Змајеве и Дучићеве, преко Његошеве и Дисове, па све до Жичке хрисовуље. Ипак, ово признање има посебну, завичајну и емотивну тежину. Оно долази као потврда да је Ђорђо Сладоје пјесник чији стихови остају као трајно добро и духовни штит будућим нараштајима. Из тог разлога, жири једногласно додјељује ову престижну награду пјеснику Ђорђу Сладоју.
Образложење жирија за додјелу награде „Коста Радовић” за најбољу књигу прозе у 2025. години Бену Голосовкеру
Збирка приповједака Антологија готске приче (Бока Ф, 2025) Бена Голосовкера обнавља и снажи традицију српске постмодернистичке прозе. Имагинарна антологија, саздана на принципу енциклопедичности и псеудодокументарности, испитује различите могућности заснивања наративних стратегија.
Формално заклоњена жанровским профилом готске приче, збирка успоставља широк распон облика и форми којима се њена структура динамизује. Књигу одликује тематско-мотивска и симболичка дисперзивност, а њена хомогеност заснива се на експресивним дометима приповиједног исказа, у чијем је фундаменту раскошно раслојен савремени језички идиом.
Култ приче и причања, саображен препознатљивој вишедеценијској ауторској поетици Бена Голосовкера, апсолутно је подударан духу приповиједног дјела Косте Радовића. У том кључу, Антологија готске приче представља драгоцјен допринос виталности награде „Коста Радовић“, будући да јој властитим квалитетом обезбјеђује и чува високу репутацију у домену прозног умјетничког исказа.
Извор/фото:РТНК
