Господу позајмљује, ко поклања сиромаху и платиће му за добро његово (Приче Соломонове, 19, 17)
И сиромах који проси, и богаташ који даје, обојица задужују Господа, но само по условом да сиромах проси у име Господње и са смирењем и да богаташ даје у име Господње и са милосрђем.
Свако ко прима, треба да зна да Божије прима и свако ко даје треба да зна да Божије даје. Такво давање има цену и такво примање има цену.
Сви ми наги улазимо у овај свет и наги излазимо из њега. Сви смо ми просјаци пред Господом, јер ничега немамо што нисмо од Господа примили, зато поклањај брату сиромаху, као што је и теби Бог поклонио. Туђе узимаш и своме дајеш, кад милостињу чиниш. Сиромах човек, ближи ти је од свега твога имањам, као што је и Богу, створитељу људи сваки човек драгоценији несравњиво од свега имања свога.
Ако ти је датио богатство, дато ти је на кушање-да се искуша срце твоје. Да видЕ Бог и све војске небеске да ли си ти разумео од кога је твоје богатство и нашто ти је оно дато.
Благо теби ако знаш да је имање твоје од Бога. Благо теби ако сиромахе рачунаш у задругаре своје, у чељад своју и њима делиш од онога што је теби Бог поверио.
О како је неизмерно човекољубље Божије. Гле, све што имаш припада Богу, па ипак Бог себе сматра дужником твојим. Ако ти од Њега узимаш и сиромасима дајеш, платиће ти за добро твоје. Каква милост са овом да се равна? О Господе човекољубиви, отвори ум наш да разумемо тајне Твоје милости и омекшај срце наше као восак, да као восак светли и гори одблеском неисказиве милости Твоје. Теби слава и хвала вавек. Амин.
