Његово високопреосвештенство Митрополит будимски и темишварски г. Лукијан у суботу, 20. јуна 2026. године, служио је Свету архијерејску литургију у Манастиру Светог Великомученика Георгија – Шенђурцу, поводом завршнице традиционалне школе појања, која је претходне недеље одржана у овом манастиру. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су игуман Никон Корићанац, протонамесник Миливој Горник, протођакон Миодраг Јовановић и ђакон Снежан Михај.
На крају Литургије служен је парастос протојереју Ненаду Барачком, великом музикологу у чији спомен од 1997. године у Српској православној Темишварској епархији постоји школа за црквене појце и чланове хорова под називом: Школа црквеног појања „Ненад Барачки“.
Са полазницима школе појања различитих узраста и појачког знања радили су свештеници Јоца Несторовић, Миливој Горник, Иван Попов и ђакон Снежан Михај.
Овом приликом додељене су дипломе свим полазницима Школе појања који су углавном из Епархије темишварске, али и из Србије, а Високопреосвећени Митрополит г. Лукијан је благословио све и заблагодарио свима који су узели учешће било као полазници или наставници овогодишње Школе појања „Ненад Барачки“.
______
Протојереј Ненад Барачки
Рођен је 25. новембра 1878. године у бачком селу Бођани. Гимназијско школовање је започео у Сремским Карловцима, а завршио у Сушаку (Хрватска). После положене матуре, завршио је Карловачку богословију 1904. године. Исте године га је темишварски епископ др Георгије Летић рукоположио за свештеника.
Из кратке биографије о Ненаду Барачком, сачуваној у рукописној заоставштини Музиколошког института САНУ у Београду, сазнајемо да је 1922. г. дипломирао на Философском факултету у Београду.
Као парохијски свештеник, службовао је пре Првог светског рата у више парохија Темишварске епархије, између осталих и у Бега Свети Ђорђе (данашње Житиште) од 1907-1910. Објавио је књигу о тој својој парохији „Православна српска парохија у Бега Св. Ђурђу“. Године 1906. и 1907. је отац Ненад опслуживао као администратор и парохију у Иванди. Током Првог светског рата служио је као војни свештеник. Учествовао је на Париској мировној конференцији (1919). После рата предавао је веронауку, појање и био хоровођа у мушкој учитељској школи у Сомбору.
Његова дугогодишња свештеничка и катихетска служба, била је пример посвећености православној вери и свом роду, али оно што је његово име прославило и сачувало генерацијама до данас, је свакако његова делатност као мелографа (записивање народних црквених напева) и издавача нотних записа српског црквеног појања.
Рад са ученицима различитих способности или недовољним предзнањем, подстакли су га на нотно записивање црквеног појања и штампање појачких зборника, довољно практичних за свакодневну употребу.
Тако је штампан и „Нотни зборник српског народног црквеног појања по Карловачком напеву“ објављен у Новом Саду 1923. године. Потом је 1925. године објавио „Литургију Св. Јована Златоустог“ по руском напеву за два дечија гласа. Исте године објавио је и збирку богосужбених песама „Свети Велики Петак“, вечерње и повечерје са каноном „Плач Мајке Божије“, а 1926. године „Рождество Христово или Божић“, по православно-српском црквеном појању. Током 1928. године из штампе је изашла „Стихира општа светитељима српским“.
Након пензионисања 1930. године, наставио је рад на записивању српског народног црквеног појања. Последња објављена појачка књига била је „Воскресеније Христово или Ускрс“, православно-српско црквено појање о овом Празнику.
Отац Ненад Барачки се упокојио у Сомбору 23. маја 1939. године. Његово име је забележено у енциклопедијама а у нашој Цркви је сачувано као име великог црвено-музичког прегаоца. Био је члан Матице српске и Друштва Св. Саве.
У његов спомен од 1997. године благословом Митрополита Лукијана постоји у Српској православној Темишварској епархији школа за црквене појце и хорове под називом: Школа црквеног појања „Ненад Барачки“.
Извор: Епархија будимска
