Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, у суботу, 23. маја, са свештенством и уз учешће бројних вјерника, Свету архијерејску литургију у цркви Светог Николе у Друшићима, поводом прославе завјетне славе овог села — празника Вазнесења Господњег.
На крају Свете службе Божије, литија је опходила храм, а потом су благосиљани славски колач и жито.
У бесједи на крају литургијског сабрања, Високопреосвећени митрополит Јоаникије је подсјетио да је Господ окупио Своје апостоле по Своме васкрсењу, оне исте, како је рекао, који су се разбјежали на Велики петак, осим Јуде Искариотског, који је отпао по својој помрачености и објесио се.
”А Господ је остале апостоле, који су били истраумирани и једва су повјеровали у Христово васкрсење, читајте Јеванђеље па видите како јављају Жене Мироносице, видјеле су Га васкрслога, како су видјеле анђеле који свједоче Његово васкрсење, они не вјерују, али их је Он сабрао и окупио. Тако, дакле, снисходи Господ нашим људским манама и слабостима, само не снисходи нашој пакости и нашој злоби, а када је човјек слаб и немоћан и има недостатке, то Господ све надопуњује. И вазнио се на небо, јер је показао да је побједио силу земаљске теже, да је побједио законе природе”, казао је у бесједи Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Он је нагласио да је Господ, вазнијевши се на небо, те сједнувши са десне стране Оца, вазнио Своју људску природу у највећој слави и повезао небо и земљу.
” Радује се и небо и земља и небеска Црква, гдје су анђели, Светитељи Божији, и ми овдје на земљи истим духом славимо Име Божије и сједињујемо се у љубави Божијој. А то што је Господ узнио Своју људску природу на небо и сјео са десне стране Бога и Оца, то значи у највећој слави. То није у неком просторном смислу, него у највећој слави и части је људска природа у Христу Исусу, Господу нашем, на небесима. То значи да ми треба да тежимо према небу, према небеским вриједностима. И од давнина су људи говорили да се небеске вриједности, божанске, осликавају у човјековој души, а то је све Господ Исус Христос открио и све прославио.”
Митрополит Јоаникије је похвалио труд и бригу мјештана села Друшићи, родног мјеста блаженопочившег Митрополита Данила Дајковића, око храма Светог Николе, те скренуо пажњу да је тако једнако важно вратити се својим огњиштима и вриједностима својих предака, који су, како је казао, живјели за вјеру православну и Цркву Божију.
”Драга браћо и сестре, ми данас славимо славу овога села по старој традицији, обнављамо стару традицију, али то би мало значило да ви нисте обновили овај свети храм. Видите како сте се лијепо потрудили и обновили овај свети храм. Враћа се полако живот у ово прелијепо мјесто, прелијепо село, Богом дано. Да га не заборавите, да се, као што сте се вратили овоме светом храму, вратите и својим огњиштима, својим домовима, својим гробовима, да их не заборавите, да не заборавите оне вриједности које су његовали ваши свети преци.”
Високопреосвећени митрополит Јоаникије је казао да му је посебна радост доћи у родно мјесто блаженопочившег Митрополита Данила Дајковића.
”Знали смо честиту старину, дао ми је благослов за Теолошки факултет, а послије смо били са њим у последњим годинама његовога живота и видјели један светачки лик, великога митрополита Данила Дајковића, који је познат по много чему, нарочито по његовој јуначкој, витешкој борби за очување Ловћенске капеле и Његошевог аманета. Па би се рекло, није успио, био је поражен, али изашао је као морални побједник и, што је још важније, спасио је образ Црне Горе. Са рушењем Ловћенске капеле понизили су Црну Гору, али тога многи нијесу свјесни, него на том безакоњу хоће да праве будућност Црне Горе, а не може се направити на ономе што не ваља и што је унијело братски раздор и што је оскрнавило светињу — Његошев гроб.”
Митрополит је поучио да се на томе не може правити будућност Црне Горе, него се прави на Његошевом завјету и, како је рекао, на завјештању и на муци митрополита Данила и касније његовога наследника, митрополита Амфилохија.
”На томе ће се градити Црна Гора, будите сигурни”, закључио је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Такође, митрополит Јоаникије је на крају бесједе похвалио труд и залагање ријечког пароха, оца Зорана Јовићевића, те пожелио да Господ награди његов труд и бригу, те честитао празник и славу свима.
”Нека би Бог дао сваку срећу и сваки напредак нашем оцу Зорану, старјешини овога светога храма и пароху Ријечке нахије који се много труди, лијепо се труди и Бог му помаже. Нека је Бог у помоћи. Драга браћо и сестре, нека вам је срећна слава, Спасовдан. Ово је црква Светога Николе, имате заступништво Светога Николе, великога чудотворца, да буде увијек са вама и да живите у братској љубави и слози. Амин Боже дај, у све дане.”
Славско сабрање је настављено за трпезом љубави, коју су саборно припремили вјерници из Друшића са својим парохијским свештеником.
О. Б.
Фото: Жељко Драшковић
