У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, на празник Преполовљење и Светог великомученика и побједоносца Георгија — Ђурђевдан, служена је Света литургија.
Светом литургијом предстојао је протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, уз саслужење протојереја: Миладин Кнежевић, Предраг Шћепановић и Бранко Вујачић, јереји Велимир Бугарин и Константин Дојић, те ђакон Ведран Грмуша.
У бесједи пред причешће отац Далибор је поучио о празницима које прослављамо. Тумачећи смисао прослављања Преполовљења, појаснио је да овај празник представља средину пута од Васкрса до Вазнесења Господњег. Црква тиме, како је нагласио, не обиљежава само проток времена, него нас уводи у живо литургијско сјећање и духовну припрему.
„Овај празник је половина између Васкрса и Спасовдана и зато се данас узима посебна служба, када славимо двадесет дана од дана Васкрсења, а исто тако двадесет дана се припремамо пред празник Вазнесења Господњег са земље на небо и зато је Црква установила да се у данашњи дан служи Света литургија и да се посебно прослави празник. Ове године уз Преполовљење празнујемо и Светог Георгија Великомученика и Побједоносца. Иначе, празник Светог Георгија најчешће пада послије Васкрса, па је радост овог празника увијек некако узвишенија и већа него у друге дане.“
Говорећи о житију Светог Георгија, отац Далибор је подсјетио да је овај велики Божији угодник био војвода у војсци цара Диоклецијана у вријеме његовог суровог гоњења хришћана. Исповједивши храбро своју вјеру пострадао је за Христа и постао један од најславнијих мученика Цркве.
„Када је цар Диоклецијан кренуо да гони хришћане сурово, смјело је иступио пред њега, исповиједио Христа и цар је узео да га мучи као примјер свима онима који нису лојални њему и који су славили Христа, а не њега као цара.“
Отац Далибор је нагласио да је Свети Георгије мученички вијенац примио са молитвом, вјером и надом у Господа.
„Свети великомученик побједоносац Георгије узео је мученички вијенац на себе, узео је огроман крст, претрпио огромна страдања и мучења, али тако стоички са молитвом да му је Господ Бог даривао приликом тих његових мучења снагу и силу да све издржи.“
Овај подвиг, како је нагласио прота Далибор, остаје питање и опомена у сваком времену.
„Читајући његово житије човјек се запита како је могуће да човјек таква страдања претрпи, да прије свега не умре, да се не поколеба? Јер питање је да ли би данас на земаљском шару било таквог једног спремног војника да страда за Христа, као што је страдао Свети Георгије.“
Отац Далибор је подсјетио да икона која приказује Светог Георгија као коњаника који убија аждају није само историјски или симболички мотив, већ дубоко богословско свједочанство побједе Христа над многобоштвом, злом и смрћу.
Управо у тој тајни, нагласио је прота Далибор, открива се суштина побједе.
„И заиста чудесно је да онај који је страдалник и који пати, али вјерује у Христа и Христос га не оставља, постаје побједник.“
На крају свог обраћања, протојереј-ставрофор Далибор Милаковић је упутио молитву да Свети Георгије, као мученик Христове љубави и мира, измоли мир у Светој земљи и у читавом свијету.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
