Његово преосвештенство Владика диоклијски г. Пајсије предводио је Ђурђевданску литију кроз Беране, поводом празновања небеског покровитеља манастира Ђурђеви Ступови Епархије будимљанско-никшићке и града Берана-Светог великомученика Георгија.
Владика је на почетку бесједе подсјетио на Господње ријечи да Дух Свети свједочи за Њега, те да свједочење за Христа значи свједочење за доброту, за истину, јер се у Христу сабира сва доброта и у Христу је истина која се никада не мијења.
„Свједочити за Христа значи свједочити живот, јер једино из Христа Бога нашег долази живот цијелој творевини, па и круни свега створеног, тј. самом човјеку. А када говоримо о свједочењу хришћана кроз вијекове, оно увијек свједочи о једном и истом Богу. О једној истини и о једном животу, али се оно разликовало кроз вијекове у односу на начин како су хришћани свједочили за Христа.
Тако у првим вијековима они који су страдали за Христа, били гоњени, били мучени и убијани, само због тога што су исповиједали да су хришћани, а онда од 4. вијека и Миланског едикта, када је хришћанство постала и државна религија, дошао златни период за хришћанство, када се развија и црквена умјетност и све оно што називамо црквеном културом. Након тога долази период када се хришћанство дијели на двоје, када је требало раздвојити праву вјеру од онога што догматски није било утемељено и што није било утемељено у Светом Писму, а онда у 15. вијеку долази период страдања Цркве Божије када опет имамо новомученике и то нарочито важи за ове просторе на којима се ми данас налазимо и на којима живимо.
Када је завршен тај период турскога ропства, опет на неки нови начин, хришћани су свједочили Христа, па тако и ми данас. Личи овај данашњи савремени живот на свједочење Христа, на сваки помало од ових периода које смо навели, али оно што ми не можемо да учинимо, а и не треба, јесте, да не можемо да бирамо ни мјесто, ни вријеме у којем ћемо свједочити Христа, него оно што нам је дато, да у томе се покажемо као вјерни свједоци и ученици Христови.“
Потом је Владика диоклијски говорио о Светом Георгију Побједоносцу, заштитинику манастира Епархије будимљанско-никшићке Ђурђеви Ступови и града Берана и истакао да светитељу није било потребно да зна како ће пострадати, али да из његовог живота видимо да је цијело његово срце било предано Господу и да никога и ништа није стављао испред Бога и да су то радили сви светитељи.
„Због тога ни ми не треба да размишљамо о томе шта нас чека, каква ће времена доћи и шта ће се од нас тражити. Треба срце да очистимо, да оно цијело буде предато Господу, а онда када дође то вријеме да посвједочимо, само то срце у коме обитава Дух Свети, оно ће нас научити шта је исправно и како треба поступати и свједочити Христа. То желим и ја свима вама. Да сви заједно једним срцем, једним духом, једним умом и свједочимо Христа васкрслога који даје живот цијелом свијету. Нека буде срећна слава ове свете обитељи, срећна слава овога града и Господ све да нас благослови, амин Боже дај“- закључио је Његово преосвештенство Владика диоклијски г. Пајсије.
Лана Остојић
Фотографије: Максим Шестаков
