У просторијама Матице српске — Друштва чланова у Црној Гори, у сарадњи са Студијским програмом за српски језик и јужнословенске књижевности, приређено је књижевно вече посвећено научном и стваралачком раду Јелене Марићевић Балаћ. Разговор са гошћом водио доц. др Горан Радоњић.
У уводном обраћању, професор Радоњић је представио богату научну биографију гошће, истичући њен значајан допринос кроз учешће на бројним научним скуповима посвећеним српској прози и поезији.
Током вечери, ауторка је открила да је главни подстицај за њено истраживање метаморфоза у дјелу Милорада Павића била представа „Цигани лете у небо”. Наглашено је да Павићево стваралаштво, попут симболике воћке ку у Хазарском речнику, нуди човјеку могућност да кроз самоспознају досегне божанско. Павић се, како је истакнуто, мора читати истовремено „очима ума и очима срца”, јер управо историја српске књижевности кроз његово дјело чува суштинске вриједности нашег идентитета.
Посебан осврт дат је српском бароку, за који ауторка наводи да нуди могућност васкрсења и новог почетка једне културе. Сагледавајући нашу књижевност као нераскидиву цјелину, гошћа је поручила да нам спознаја сопствене културе омогућава да, говорећи о себи, заправо говоримо о универзалним културним вриједностима. У том контексту, разматрани су Павићеви књижевни преци — Петровић, Црњански и Андрић — од којих је учио и у чијем је раду видио своје узоре, уз посебан акценат на дубинску везу између Хазарског речника и Сеоба.
Разговор је обухватио и специфичан однос филма и књижевности, гдје је констатовано, да у Павићевом случају филмска умјетност често пресудно утиче на литерарну форму. Такође, било је ријечи и о сигнализму као визуелно препознатљивом правцу, гдје новински исјечци служе као оквир који прати визуелне пјесме и својеврсне амблеме.
На крају вечери ауторка је читала стихове пјесме „Бритва“ из књиге поезије Без длаке на срцу.
Извор: Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори
