У дану када прослављамо Свете жене мироносице, Св. Јосифа Ариматејског и Св. Никодима, служена је Света литургија у подгоричком Храму Великомученика Ђорђа.
Евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Јован Радовић уз саслужење протојереја Мирчете Шљиванчанина, старешина храма, протојереја–ставрофора Гојка Перовића, Милете Кљајевића и Драгана Станишића, протојереја Блажа Божовића и ђакона Луке Павићевића.
На литургијске возгласе одговарао је хор Свети Сава, руковођен хоровођом Снежаном Поповић, дипломираним теологом.
Након прочитаног јеванђелског зачала и освећења дарова предложења, сви они који су се припремали за Свету тајну причешћа приступили су Светој чаши.
По отпусту словом поуке сабранима се обратио началствујушћи свештенослужитељ прота Радовић:
„Христос васкрсе! Црква нас данас подсјећа на свједоке Христовога Васкрсења. У данашњу недјељу, чусмо Свето јеванђеље које нам говори о Великом петку, увече, када је Господ разапет на крсту. Господ је разапет у трећи час ујутру, то јест у девет сати; у шести час, односно у подне, настала је тама по свој земљи; а у девети час, око три сата по подне, Господ је испустио душу и исто вече долази Јосиф из Ариматеје, угледни савјетник, који је вјеровао у учење и силу Исуса Христа. Он, бојећи се Јевреја, ипак долази и тражи од Пилата тијело Исусово; и Пилат му Га предаје. Потом он, заједно са Никодимом, обрисавши Га, оправши Га и намазавши мирисима, платном обавивши – полаже у нов гроб који беше близу Голготе, у врту. То беше гроб у који још нико није био положен, као да је чекао Господа нашега Исуса Христа.
И видимо да у први дан недјеље, рано ујутру, Марија Магдалина и Марија Јосијина и Јаковљева, и друге жене које су пратиле Господа Христа и служиле Му у Његовом земаљском животу својим имањем и љубављу, долазе на гроб да помажу Његово тијело мирисима. Купиле су алоје и скупоцјено миро, да би из љубави помазале свога Учитеља. Нису очекивале, нити су знале да ће Он васкрснути.
Идући ка гробу, питаху се: „Ко ће нам одвалити камен са гроба?“ јер бјеше веома велики. Али, дошавши, угледаше анђела — онога Бијелог анђела кога и данас видимо у манастир Милешева — који им рече: Не бојте се. Знам да тражите Исуса распетога. Није овдје, него устаде. Идите у Галилеју, тамо ћете Га видјети.
Ученици нису знали да ће Господ васкрснути. Сви су се разбјежали од страха када су видјели да је њихов Учитељ ухваћен и изведен на суд. Апостол Петар, који се заклињао да Га неће издати, три пута Га се одрекао прије него што је пијетао запјевао. Јуда Га продаје за тридесет сребрника. Само је Јован Богослов остао под Крстом, заједно са женама мироносицама, међу којима је била и Пресвета Богородица.
Марија Магдалина, из које је Господ истјерао седам демона, из љубави према Њему, није се одвајала од Њега. Она прва долази на гроб, заједно са другим женама: Маријом Јаковљевом, Саломијом, Јованом, женом Хузе пристава Иродова, и Сузаном. Оне долазе не зато што су знале за Васкрсење, већ из љубави — као што и ми излазимо на гробове својих ближњих.
Њихова љубав бјеше јача од страха. Као што каже Свети апостол Јован: љубав изгони страх. Онај који се боји, није се усавршио у љубави. А онај који воли, никаквога страха нема. Он је у стању да умре и положи свој живот и за Бога и ближње своје – само онда када воли правом истинском љубављу. И то су управо свједоци, ове жене које данас прослављамо и зато се Господ најпре јавља њима.
Ми то у овом Јеванђељу не видимо. Видимо да оне долазе до гроба, налазе анђела који им говори: Није овдје, идите у Галилеју, али Марија Магдалина, вративши се на гроб, плаче. Тада јој се Господ јавља, али Га она не препознаје, пошто је Господ био у другачијем обличју и она Му каже: Господине, ако си га ти узео, кажи ми гдје си га метнуо, ја у отићи , па ћу га узети, мислећи да је вртлар. Када је Он назва по имену: Марија, она Га препознаје у том моменту и назива Га: Равуни.
Господ се потом јавља и апостолу Томи, и Луки и Клеопи на путу за Емаус. Веома је поучан тај догађај са Луком и Клеопом, јер Га у почетку нису препознали — јавио им се у другом обличју, не онаквом каквог су Га раније знали.
Он их упита: Зашто сте тако невесели? А они Му одговорише: Зар си ти једини странац у Јерусалиму који не зна шта се догодило? Како су наше старјешине и главари народни погубили Праведника, Исуса Назарећанина. Тада им Господ почиње тумачити Јеванђеља, откривајући да је требало да пострада и васкрсне.
И у овом догађају видимо да ни они нису имали јасну представу о Васкрсењу — нису знали, нити су разумјели. Тек кроз свједочанства жена мироносица, апостола Томе, као и Луке и Клеопе, постепено се открива истина Васкрсења. Тако мироносице, апостоли и сви хришћани до дана данашњег постају живи свједоци Васкрсења Христовог.
Јер Васкрсење Христово јесте темељ, срж и смисао наше православне хришћанске вјере — побједа над смрћу коју нам је даровао Господ наш Исус Христос, Богочовјек и Спаситељ. Њему нека је слава са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин!“
Заједничарење свештенослужитеља и парохијана, настављено је у Светогеоргијевском дому.
Час вјеронауке за полазнике Школе Свети Ђорђе одржала је протиница Надица Радовић, док је за полазнике Школе Свети Наум Охридски, час одржала протиница Душка Станишић.
Елза Бибић
Фото/видео: Дарко Радуновић
