Поводом Дана сећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској, Његова светост Патријарх српски г. Порфирије служио је данас, 19. априла, парастос жртвама усташког злочина на гробном пољу Храстови у Спомен-подручју Доња Градина и том приликом беседио:
„Христос васкрсе! Браћо и сестре, нема узвишенијег нити моћнијег места са којег се овај живоносни поздрав може силније изрећи и даље чути него на месту Распећа невиног Христа Господа покрај Јерусалима и овде на месту најстрашније Голготе српског народа. Сабрало нас је данас ово свето место, Доња Градина, земља натопљена сузама, али и освећена молитвом. Овде речи саме по себи нису довољне. Овде је пре свега потребна тишина срца, тишина у којој слушамо глас оних који су својим страдањем посведочили веру, љубав и достојанство људског лика. Потребна је пре свега и изнад свега молитва.
Зато се данас молитвено поклањамо Светим јасеновачким мученицима, невино пострадалим нашим прецима, деци Светог Саве, који су кроз таму људског зла прошли путем Христовог крста и ушли у светлост Његовог васкрсења. Њихово страдање није остало само у историји овог света, него је постало сведочанство пред лицем Божјим, сведочанство вере која се не гаси ни онда када се чини да је све обавијено тамом. Истовремено сећамо се и невиних жртава из јеврејског и ромског народа.
Ових дана Црква живи тајну васкрсења из мртвих, тајну победе над смрћу, тајну тријумфа живота. Зато на овом месту, где је људска злоба желела да проговори као последња реч, ми исповедамо да последњу реч има Живот, има Љубав, има Христос, јер Христос је васкрсао из мртвих и тиме је показао да смрт није крај, да зло није јаче од добра, да тама не може да сакрије светлост.
У тој васкршњој светлости гледамо и наше Свете мученике и тихо у срцу исповедамо да они нису поражени, него у Христу прослављени. Вером у васкрсење знамо да они који су овде пострадали нису мртви, него да су у Господу живи и да њихове ране нису пораз, већ живи печат који говори о верности и љубави према Богу и сваком човеку као дару и икони Божјој.
Не долазимо на ово свето место само да бисмо се сећали прошлости, него да бисмо од Светих јасеновачких мученика учили и научили како да живимо садашњост, да чувамо веру у срцу, да не допустимо да нам се срце испуни горчином, да останемо људи молитве, људи радости, мира, истине и правде, људи који знају да је живот дар Божји и да последњу реч и последњи суд има Бог, Господар живота и смрти.
Нека нас Свети јасеновачки мученици својим молитвама укрепљују да и ми вером и надом носимо свој крст, да непрестано гледамо светлост која извире из празног Христовог гроба и да радосно једним устима и једним срцем појемо Васкршњу песму: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши, и свима у гробовима живот даровавши! Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!“
Извор: СПЦ
