Велико бденије и читање 12 Страсних jеванђеља у подгоричком Саборном храму Током Страсне седмице, када наша света Црква кроз богослужења прати Господа Исуса Христа на Његовом путу ка добровољном страдању, Крсту, погребењу све до свехвалног Васкрсења, на Велики четвртак је у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици служено велико бденије са читањем Дванаест страдалних јеванђеља које су служили протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, као и протојереји: Миладин Кнежевић, Предраг Шћепановић, Бранко Вујачић, Никола Пејовић, Игор Балабан, јереји Велимир Бугарин и Константин Дојић и ђакон Ведран Грмуша.
Ово свештено сабрање, једно од најдубљих и најсадржајнијих у богослужбеном животу Православне Цркве, сабрало је вјерни народ око распетога и страдајућег Христа, да у тишини, молитви и скрушености срца слуша свете јеванђелске одломке који казују о бескрајној љубави и жртви, Господа Исуса Христа.
На овом богослужењу чита се дванаест јеванђелских зачала која свједоче о тајни Христовог страдања: од Тајне вечере, молитве у Гетсиманском врту, издаје Јудине, вођења Господа пред првосвештенике и Понтија Пилата, па све до Његовог распећа, мука, смрти и полагања у гроб. Свака прочитана ријеч Светога јеванђеља у овим часовима одјекује нарочито потресно у срцима вјерног народа, јер открива саму тајну несагледиве надумне жртвене љубави Божије према човјеку.
Велики четвртак је дан у којем се Црква молитвено сјећа установљења Свете тајне Причешћа на Тајној вечери, али и почетка Христових спасоносних страдања. Пред лицем Крста Христовог човјек сагледава и дубину људског пада, али и неизрециву величину Божје милости, јер Господ добровољно прима страдање ради спасења свијета. У
богослужбеном поретку овога дана посебно мјесто заузима Часни Крст који се износи на поклоњење, пред којим вјерни народ са страхом Божјим и умиљењем приступа, клањајући се страдању Онога који је „ради нас људи и ради нашега спасења“ претрпио пљување, бичевање, неправедни суд и смрт на Крсту. У том поклоњењу Крсту сабрана је сва тајна и истина наше вјере: а то је да без Голготе (смрти) нема ни Васкрсења и нема побједе живота над смрћу.
На тај начин, Велики четвртак је један најдубљих дана за созерцање током црквене богослужбене године — дан жртве Господње за живот свијета, Тајне вечере – установљења Свете Тајне Причешћа и почетка спасоносног страдања Господњег. А служба Дванаест страдалних јеванђеља стоји као живо јеванђелско огледало пред којим сваки хришћанин изнова се подсјећа и сагледава да је тренутак страдања Господа Исуса Христа и распећа на крсту, најмрачнији тренутак људске историје, као и човјечанства уопште, јер је човјек осудио на смрт дародавца живота и највећу љубав, истину, правду и доброту – осудио Бога на најсуровију смрт на крсту. Али исто тако ова служба свједочи и то да је пут Христов, пут жртве, љубави, крајњег смирења и бескрајног послушања Оцу, али и пут који води у свјетлост свехвалног Васкрсења и побједе живота над смрћу.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
