На празник Благовијести Пресвете Богородице, у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици, служена је Света литургија Светог Јована Златоустог, којом је началствовао протојереј Никола Пејовић, старјешина Саборног храма, уз саслужење свештенствa: протојереја-ставрофора Далибора Милаковића, протојереја Миладина Кнежевића, Бранка Вујачића, Игора Балабана, јереја Зорана Јовићевића и Велимира Бугарина и ђакона Ведрана Грмуше.
Молитвено сабрање вјерног народа на овај велики празник било је испуњено нарочитом духовном радошћу, али и дубоким созерцањем тајне спасења, будући да је празник Благовијести ове године прослављен у данима Страсне седмице, у времену када Црква са посебном пажњом прати одлазак на страдање и жртву за живот свијета Господа и спаса нашега Исуса Христа.
У празничној бесједи након прочитаног Јеванђеља отац Никола је истакао је да сама чињеница што се у току Страсне седмице служи пуна Литургија Светог Јована Златоустог представља знак да Црква жели да вјернима саопшти нешто нарочито важно и спасоносно.
Отац Никола је подсјетио и на ријечи Светог Јустина Ћелијског који је рекао да међу бројним религијама, филозофијама, учењима и празницима, ниједна од њих, осим православља немају празник који се зове Благовијести.
«Блага и благословена вијест да ће Бог постати човјек. Отуда, драга браћо и сестре, и ријеч Јеванђеље која у преводу значи блага вијест. Благовијест Пресветој Богородици да ће зачети од Духа Светога и да ће Син Божији постати Син Човјечији.
Благовијести су празник којим почиње домострој нашега спасења. Зато је он најважнији празник, јер из њега проистичу сви остали празници. Да није било Благовијести, не би било ни рођења Христовога ни Његовог крштења, ни Његове проповиједи, ни Његовог Јеванђеља, не би било ни Цркве Његове, а самим тим, не би било ни спасења роду људскоме.»
У средишту овог великог празника, подсјећа прота Никола, стоји личност Пресвете Богородице, као изабраног сасуда Божијег, кроз коју је Господ даровао спасење читавоме свијету.
Подсјећајући на ријечи архангела Гаврила и смјерни одговор Пресвете Дјеве, прота је нагласио снагу вјере, послушности и потпуног повјерења у вољу Божију коју је показала Пресвета Богородица.
„Пресвета Богородица више није испитивала како и на који начин, јер то је људској логици толико далеко да ни послије двије хиљаде година не може да се смјести у било који систем људског размишљања, осим да се у ову тајну проникне вјером и љубављу коју је она имала.”
Управо зато њен одговор архангелу остаје вјечни образац хришћанског живота, вјере послушања, смирења и уздања у Бога: Ево слушкиње Господње. Не знам како ће се то десити, али нека ми буде по ријечи твојој.”
У наставку бесједе протојереј Никола Пејовић је посебно истакао овогодишњи сусрет празника Благовијести са данима Христових страдања током Страсне седмице. Радост што Бог долази у свијет и постаје човјек, сједињује се са тугом због људске неблагодарности и гријеха, који тог истог Спаситеља воде на Крст. „То је тајна наше вјере. Крст и туга Крста, али и васкрсење и радост и побједа живота; и наш сав живот није ништа друго него крстоваскрсни пут.” – закључио је прота Никола.
На крају пастирског слова, отац Никола је поручио да није добро остати на спољашњем облику побожности, а занемарити љубав према ближњем и врлински хришћански живот. Указујући на јеванђелску причу О мудрим и лудим дјевојкама, поучио је да ни најузвишенији подвиг није довољан без љубави и милосрђа.
„Оне мудре су скупљале уље милосрђа, врлина љубави, а оне луде су мислиле да је довољно само оно што имају – врлински живот девствености. Међутим, није то довољно, све је важно. Бог хоће цијелога човјека зато што је дао цијелога себе.”
Текст, фото & видео: Борис Мусић
