Празник Благовести оштро је поделио земаљски живот Преблагословене Дјеве на два потпуно различита периода. До тог судбоносног дана, Она је била готово потпуно непозната свету; живела је тихо и једноставно, као свака друга побожна јудејска девојка тог времена. Међутим, оног тренутка када је пред Њу ступио архангел Гаврил, Њена будућа небеска слава заблистала је несагледивом силином.
Чувши благовест да ће се Њен Син назвати Сином Вишњега и да „Царству Његовом неће бити краја“, Она хита ка праведној Јелисавети. Тамо први пут слуша пророчке речи будуће хвале: „Откуда мени ово, да дође Мати Господа мога мени?“ У том тренутку, пред духовним очима Дјеве открива се читава вечност, те Она и Сама изговара оне потресне речи које одјекују вековима: „Од сада ће Ме звати блаженом сви нараштаји.“
Смирена послушница: Скривена слава земаљског живота
Иако је постала Мајка Бога, Марија је изабрала пут најдубљег смирења. Занимљиво је да се у Јеванђељима Њено име помиње релативно ретко, док се у Делима апостолским Њено присуство осећа као тиха, али непоколебљива снага ране Цркве. Верује се да су апостоли, поштујући Њену изричиту жељу и скромност, писали веома мало о Њој док је била међу њима.
О Њеној чудесној природи сведочи и древно предање о Светом Игњатију Богоносцу. Као дечак, он је имао част да га Господ Исус Христос постави пред апостоле и каже: „Ако не будете као ово дете, нећете ући у Царство Небеско.“ Када је касније Игњатије одрастао и примио хришћанство, слушајући од апостола Јована о узвишености Дјеве Марије, одлучио је да Јој напише писмо.
Као младић пун страхопоштовања, питао је да ли би Га удостојила личног сусрета. Дирљиво је замислити тај призор: Царица Неба и Земље седа за сто, пажљиво намешта своју скромну одећу, узима перо и пише одговор младићу. Своје писмо Она није почела титулама, већ најједноставнијим потписом: „Смирена послушница Исуса Христа.“ У тој једној реченици сажета је сва Њена величина.
Од земаљског уснућа до Небеске Царице
Апостоли су имали један диван обичај: након Вазнесења, увек би за трпезом остављали празно централно место, чврсто верујући у Христове речи: „Ја сам с вама у све дане до свршетка века.“ Једном приликом, док су завршавали обед речима: „Господе Исусе Христе, помози нам!“, обасјала их је неземаљска светлост. У том сјају видели су Богородицу – али не више у скромном, смиреном виду, већ као Царицу окружену анђеоским војскама. Она им је предала мир Свога Сина и поновила оне утешне речи свог Божанског Сина, рекавши: „Ја сам с вама до свршетка века“. И од тада су апостоли, након призивања Господа, почели да додају: ‘Пресвета Богородице, помажи нам!’“
Мајчински бол: Када ћемо престати да Јој задајемо ране?
Богородица је усвојила читав људски род под Крстом Свога Сина. Она је заиста Мајка која воли сву своју децу – и послушну и залуталу. Ипак, наше грешке остављају траг на Њеном пречистом лику. Постоји сведочанство о човеку коме се Дјева Марија јавила у слави, али Њено лице је било измучено и прекривено сузама.
Рекла му је: „Врати се на земљу и питај људе – када ће Ме напокон пожалити? Они Ме муче својим гресима!“ Она се непрестано моли за нас, али наши греси су често као зид који не дозвољава тој молитви да прође до престола Божијег.
Зато, док славимо ове Благовести, сетимо се да је највећи дар који Јој можемо принети право истинско покајање и исправљање срца. Нека наш хришћански живот буде такав да Њене сузе претворимо у радост, живећи у добрим делима и љубави према ближњима.
Митрополит Филарет Вознесенски
превод:: Петар Волков
Преузето са: Фондација „Пријатељ Божији“
