У манастиру Светог Николе у Брчелима, у Црмници, јуче је, на празник Цвијети служена Света литургија и прослављен имендан игумана Никона.
Литургију су служили јеромонах Јоаким (Стојановић)- игуман манастира Врањина, јеромонах Гаврило (Ђокић) из манастира Космач, јеромонах Никон (Кокотовић) и свештеник Крсто Пламенац.
Вјерницима се бјесједом обратио јеромонах Јоаким.
Навео је да смо са празником васкрсења Лазаревог завршили Велики четрдесетодневни пост који је био прожет и искушењима, али да нас управо, васкрсње Лазарево и улазак Господа у Јерусалим подсјећају на то шта нас чека у Великој, Страдалној седмици.
„Ми ћемо, ако будемо довољно молитвено пажљиви и трезвени, учествовати свакодневно на Литургији, која ће се служити свакодневно, осим на Велики Петак, ми ћемо ући у то језгро и суштину домостроја спасења Господњег, који укључује Његово страдање и Његово васкрсење. Ту ће бити у фокусу сви ти догађаји који претходе Његовом васкрсењу.
Господ нам је дао укрепљење васкрсењем Лазаровим, који је четири дана лежао у гробу мртав и како и певамо у овим црквеним химнама, Господ нам је тиме што нас је учинио сведоцима Лазаревог васкрсења који је сам Син Божији направио само гласом, позвавши Лазара (гласом којим је све што постоји привео из непостојања у постојање и истим тим божанским гласим је и Лазара васкрсао из мртвих, а тиме, као што певамо у црквеним песмама и нас је подсетио на оно опште васкрсење које ће се на крају времена догодити и када ће сви они који су од века умрли и сахрањени у земљу устати и стати пред страшним судом Бога нашега.
Празником васкрсења Лазаревог нас је Господ на то подсетио и оне који су Његови и труде се да живе по Његовој светој вољи је тиме укрепио да не брину. Господ је ту и он хоће да се сви спасу и то је управо својим васкрсењем из мртвих и потврдио, али да бисмо се ми спасли, морамо и ми то хтети и то својим делима посведочити и потврдити. Господ наш своју љубав према нама потврђује својим унижењем које нам је данас показао. Он који седи са десне стране величанства Оца, унижава се. Унизио се тиме што је постао човек, што је обрезан, што је крштен на Јордану (није било ни то потребно да се Он крсти), него је нашу природу водама Јордана очистио и све што је радио и ево, и данас се унижава Он, који стоји на престолу небеском сада уседа на једно магаре и тако на магарету Цар небески улази у Јерусалим и многи прости људи, а пре свега деца и одојчад хвале Господа свога. Прослављају га као Цара који улази у Јерусалим и на тај начин и тако простосрдачно, свесни својих слабости, радују се Њему који долази да их спасе, док други попут Јуде проклетога, он уместо да се радује, јер је пре тога био сведок Лазаревог васкрсења и свих чуда која је Господ три године на земљи чинио, он поред свих тих чудеса, он се и даље као ситна душа бави ситним стварима и проблемима и када је Господа Марија помазала скупоценим миром, тиме му узносећи највећу благодарност коју је у том тренутку могла, а Јуда несретни говори како то није смело да се проспе, него је то могло да се прода и да сиромасима
Видите чиме се он бави. Уместо да се радује чуду које се десило, Јуда се бави новцем због кога је на крају и издао. У истом том духи су и фарисеји који су одлучили да га убију и распну на крст и они исто као ситне душе не верују да је Он Син Божији поред свих чудеса. Они су Њега видели као човека коме су завидели и они су из тог лицемерја и мржње и зависти, онога који је дошао да им подари живот вечни, на крају разапели на крсту“.
Јеромонах Јоаким је на крају подсјетио да у овој недељи страдања Господа нашег Исуса Христа, треба да оставимо све овоземаљске бриге које нам се намјесте по допуштењу Господњем, да би провјерио нашу вјеру и да у овим данима страдања не будемо као Јуда и фарисеји (а сви смо подложни томе), него да сву пажњу усмјеримо на Господа који је и посљедњу кап своје Богочовјечанске крви дао за сваког од нас- не зато што то Њему треба него да бисмо ми имали живот вјечни.
Лана Остојић
