Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије на Цвијети, празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим, 5. априла, са свештенством и свештеномонаштвом, служио је Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру, уз молитвено учешће вјерног народа.
Послије читања Светог јеванђеља, сабране је поучио Преосвећени Епископ Пајсије који казао да свете службе које се служе у цркви, у којима узимамо учешћа, нису настале одједном, него у разним временима те да су изаткане од богатог црквеног и духовног искуства од стране људи који су били вођени Духом Светим. И стога ако кажемо да су ове службе, које врхуне Светом литургијом и којих је круна Света литургија и Свето причешће Тијелом и Крвљу Господа нашег Исуса Христа, центар нашег духовног живота, то би било потпуно тачно. Али њихов значај за наш живот, много сликовитије би описали ако кажемо да су оне срце нашега бића.
„Јер све оно што представља, како називамо у богословљу, икономију и домострој нашега спасења, све оно што је Господ учинио за нас онога тренутка када се оваплотио од Свете Дјеве, све то ми наново доживљавамо кроз ове свете службе. И зато из њих црпимо духовну храну и све оно што је нама потребно за живот“, бесједио је Владика Пајсије.
У наставку је подсјетио да све свете службе имају неки свој посебан карактер, али Света и велика четрдесетница, која је већ за нама, у једној цјелини у којој се налази, има један аскетски и подвижнички карактер, тј. цијело богослужење које је прати, упућено је на то да човјек гледа своју унутрашњост, да себе поправља, да се ослобађа гријеха, да се украшава врлинама:
„Сва његова пажња је упућена на самога себе, да себе што боље припреми, а онда долази оно за шта себе треба да припреми. Дакле, не припрема се за самога себе, него се припрема за ово што ми данас славимо, тј. да сусретнемо Бога. Бог долази своме народу смирен у људском тијелу и ми смо позвани да Га сусретнемо, као што су то у Јерусалиму учинила дјеца и они људи окупљени, који су са радошћу и гранчицама и цвијећем и усклицима Осана Сину Давидову! Благословен који долази у име Господње, дочекали Господа.“
Међутим, како је нагласио, тај дочек наш Господа не представља крај и сами циљ. Као што након овога уласка Господњег у Јерусалим, овога данашњег празника, слиједи Страсна седмица и страдање Господа нашег Исуса Христа, Његово погребење, али и васкрсење, тако и нама предстоји да након тога сусрета са Господом, са Њим прођемо и кроз страдање, погребење и смрт, али и кроз Васкрсење.
„И то васкрсење даје пуноћу и нашем страдању и свему ономе што смо претходно чинили“, поручио је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије и закључио:
„Јер да нема васкрсења, ништа од овога што чинимо не би имало смисла, као што каже и апостол Павле: ако мртви не васкрсавају, онда је празна вјера наша и празна је проповјед наша. Али опет са друге стране, треба и знати да васкрсења не бива без смрти. То јест човјек треба да страда са Христом, да иде истим оним путем којим је Он ишао да би са Њиме и васкрсао. Дакле, том надом на васкрсење, са вјером у Бога који је васкрсао из мртвих и који васкрсава свако живо биће, који даје живот свакоме ко вјерује у Њега, Њему нека је слава у вјекове вјекова, амин, и заједно са свим хришћанима у свијету, заједно са свима Светима и Анђелима, ми заједно са са свима њима данас кличемо: Благословен који долази у име Господње, Осана Сину Давидову!“
Весна Девић
