Велики Господњи празник – Улазак Исуса Христа у Јерусалим – Цвијети, саборно и молитвено је прослављен у острошкој светињи у шесту недјељу Васкршњег поста 5. априла 2026. године.
Острошки сабрат јеромонах Николај началствовао је празничним богосужењем, а саслуживали су му игуман архимандрит Сергије и сабраћа архимандрит Мирон и јерођакон Сергије, као и јереј Зарија Вуковић, даниловградски парох.
На Светој литургији богоугодним појањем одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће острошког монаштва и великог броја вјерника.
По читању Светог јеванђеља о уласку Господа Исуса Христау Јерусалим сабранима је бесједио о. Зарија.
– Он апсолутни Бог, али апсолутни Човјек, улази у Јерусалим не у кочијама, не са ратним коњима, не са војском и коњицом, него улази на магарету смирено, на тај начин показујући своје апсолутно смирење. ”Осана на висинама, благословен који долази у име Господње”. Наиме, на овој икони видимо како Га дјеца дочекују са палминим гранчицама, са врбовим гранчицама, са миртом, и све то символише оно свето дрво, а гране од светог дрвета символишу огромно поштовање које су имала дјеца, они који су чиста срца и они који су препознали да Бог долази. То је само четири дана прије него што ће Га се, већина тих људи који су Га препознали или Га нијесу препознали, одрећи и похулити на Њега. Међутим, Господ у свом смирењу и због домостроја спасења, улази у Јерусалим – рекао је о. Зарија.
Подсјетио је и да је народ који га је дочакао бацао и хаљине своје испред Господа.
– Шта они символишу у то вријеме? Значи, за рухо се говорило хаљине, и то представља свлачење онога грешнога човјека. Представља свлачење онога човјека огреховљеног, јер управо Господ улази, управо исти онај Господ који је само дан прије васкрсао, односно устао четвородневног Лазара који бјеше мртав – бесједио је о.Зарија и додао да нас Господ призива да се одрекнемо све оне ништавности, сагрешења и свега онога што прља и грди душу нашу.
Истакао је да је самовоља и егоцентричност људска довела и до ратова који сију само смрт.
– Зато што се човјек изиграва Бога, глуми да је Бог, поставља себе у центар свега, заборавља Бога, нема страха Божијега, нема страха од Онога који улази у Јерусалим, Онај који улази у срца наше, и управо то огреховљено срце, и управо оно што је негативно, једноставно не дозвољава да Господ уђе у наше срце. Да се чувамо тога квасца фарисејског, да отворимо срца наша, јер нема гријеха који Господ неће опростити, али, наравно, када постоји покајање, када постоји преумљење, када се ослободимо онога староога човјека, сперемо са себе све гријехе. И ево, благословено вријеме, само недјељу дана до Великог васкрсења, право је вријеме када можемо да се покајемо, никада није касно, јер Господ ће све опростити, Господ ће све надогнадити, али морамо, прије свега срца наше, да отворимо за улазак Онога вјечнога Бога, Онога живога Бога, и онога Бога који је човекољубац, и који хоће сви ми да се спасемо – поручио је о. Зарија.
Сабрани који посте Васкршњи пост примили су Свето Причешће, а посебну радост евхаристијском сабрању дало је присуство великог броја дјеце.
На крају богослужења саслужитељи су освештали и вјерном народу подијелили врбове гранчице.
Извор: Манастир Острог
