На празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвијети, Високопреосвећени Митрополит захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије служио је Свету литургију у Храму Вазнесења Господњег у Невесињу, уз саслужење свештенства овога храма.
Бесједећи по Јеванђељу, Митрополит Димитрије поучио је да се Спаситељ највише прославио својим страдањем, али и проповјеђу и чудима. Уласком у Јерусалим, у једном, веома кратком тренутку у историји, Он је на земљи доживио славу, част и поклоњење какву заслужује. Неколико дана раније васкрсао је свог пријатеља Лазара, четверодневног мртваца и сав град се узбунио. Слична чуда чинио је и раније, али ово чудо се десило уочи саме Пасхе. Град је био препун и сви су чули да је Спаситељ васкрсао Лазара и раширило им се срце – ко је био припремљен да прими радост и љубав. А ко је био непримремљен, од тога дана одлучише да га убију. Ту се показао распон људске слободе и одговорности, колику дубину слобода може да има – једни су га прославили, а једни се одлучили да га убију. Владика је нагласио да од кад је свијета и вијека постоје они који добро чине и који чине зло, а хришћани би требали да буди они који добро чине.
По отпусту, Владика Димитрије пожелио је да благослов Божији дође на све сабране и на сав град, како би ријечи “Осана на висинама” увијек одјекивале у срцима сабраних да би у часу испитивања вјере остали вјерни Спаситељу.
Лазарева субота у Мостару
На Лазареву суботу, Високопреосвећени Митрополит Димитрије служио је Свету литургију у Храму Рођења Пресвете Богородице у Мостару, уз саслужење братства Саборног храма.
По благослову Митрополита, на јеванђељску тему бесједио је јереј Бранимир Боровчанин.
Након отпуста сабранима се обратио Владика Димитрије, рекавши да је Господ прије свога страдања нагојвестио свеопште Васкрсење тако што је васкрсао из гроба свога пријатеља Лазара, четверодневног. По јеврејском предању, послије три дана човјек у гробу би почео да се распада, зато је Он показао чудо над чудима – природу четверодневног Лазара, којег је смрт већ била узела под своје, васпоставио је. Васкрсао га је за овај природни живот – привремено, да би своје ученике охрабрио да би они видјели то чудо и да не би престала њихова вјера да је Он живи и истинити Бог. Поучавајући о нади на Васкрсење, Владика је најприје подсјетио на ријечи апостола Павла, када говори да ће најприје мртви васкрснути, нагласивши затим да ће Господ свакога позвати по имену и свакоме ће показати љубав једнако као свом пријатељу Лазару, јер никога неће заборавити.
Извор: Епархија ЗХиП
Фото: Младен Вујадиновић
