На празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици служена је Света литургија, уз поучно празнично слово о љубави, праштању, смирењу и духовном бдењу пред Васкрс.
Светом литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, а саслуживали су протојереји: Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, Никола Пејовић, Игор Балабан, као и ђакон Ведран Грмуша.
У празничном сабрању, испуњеном духовном радошћу и благодарношћу Богу, началствујући прота Далибор Милаковић обратио се сабранима поучном бесједом, подсјетивши најприје на апостолски позив на радост у Господу: „Радујте се и опет радујте се“, истичући да је велики благослов што је Господ и ове године удостојио вјерне да буду причасници домостроја спасења и да саборно пролазе кроз свете и спасоносне дане који воде ка Васкрсењу Христовом.
У свом слову прота Далибор је подсјетио на почетак Христове проповиједи и на прво чудо у Кани Галилејској, као и на Лазарево васкрсење, које претходи самом празнику Цвијети и предображава побједу живота над смрћу. Посебно је истакао да је Господ васкрсењем Лазара показао и своју божанску силу, али и пуноћу своје човјечанске природе, јер је заплакао над пријатељем, откривајући да је Он истинити Богочовјек, савршени Бог и савршени Човјек.
Осврнувши се на јеванђељски догађај у дому Марте, Марије и Лазара, прота је нагласио да Господу увијек треба приносити оно најбоље од себе, не у спољашњем само, него прије свега у духовном смислу – кроз врлину, благодарност, узрастање у добру и непрестано приношење свога срца Богу. Управо у томе, како је казао, лежи истински одговор на Христову љубав.
Говорећи о самом Уласку Господњем у Јерусалим, о. Далибор је снажно освијетлио дубоку символику празника: Христос улази у Свети град не као земаљски побједник у слави овога свијета, него као Цар препун смирења, јашући на магарету, откривајући да је пут Његов – пут кротости, љубави и саможртвене послушности вољи Очевој. Народ који га је дочекао са палмовим гранама и узвицима: „Осана Сину Давидову! Благословен који долази у име Господње“, показао је радост сусрета са Спаситељем, али је истовремено овај догађај и опомена колико је људско срце често колебљиво и неутврђено.
„Исти тај народ ће за пет дана говорити: Распни га, распни“, подсјетио је прота Далибор, указујући да се тај јеванђелски догађај не односи само на прошла времена, него и на унутрашње стање сваког човјека. Када су вјера, благодарност и повјерење у Бога слаби, човјек и данас у своме срцу лако прелази пут од славословља до сумње, од вјерности до пада.
Празнична бесједа била је прожета и снажном духовном поуком о искушењима живота. Подсјетивши да је земаљски живот често испуњен страдањем, прота Далибор је охрабрио сабране да никада не губе наду у промисао Божији, јер Господ помаже свакоме ко Му се са вјером обрати. Христос, Коме су једни клицали, а други Га осудили, свима је опростио и свима показао неизрециву љубав, јер је Он, како је нагласио, „Христос, Бог љубави“.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
