На велики празник Уласка Господа нашег Исуса Христа у Јерусалим, служена је Света литургија у Цркви Светог Ђорђа под Горицом. Евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Блажо Божовић, уз саслужење братства храма: протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја Мирчете Шљиванчанина и ђакона Луке Павићевића, уз молитвено учешће протојереја-ставрофора Милуна Фемића.
За пјевницом је одговарао хор Светог Саве, руковођен хоровођом, Снежаном Поповић, дипломираним теологом.
Након јеванђељског читања, свечани протојереј Блажо Божовић се обратио празничном бесједом.
„У једном од најзначајнијих тренутака, који се пророчки најављивао стотинама година прије Христовог доласка, говорило се о Цару који долази – али не као земаљски владар, већ као Онај који доноси спасење. Све оно што читамо у Светом писму и све што проживљавамо јесте дио тог великог домостроја Божијег и испуњења Божијег промисла о свијету.
Знамо да је Господ дошао у овај свијет да нас спасе, али и да укаже на наше слабости, на наше гријехе и на оно што нас спутава и удаљава од Њега. Постоји дубоко у нашем бићу оно што нас често спречава да живимо у пуноћи – и ако то препознамо, схватићемо да је управо то коријен многих наших проблема. Зато је Господ дошао не само да разобличи наше слабости, него и да их узме на себе, да нам дарује љубав и покаже пут истинског живота. Јер када у себи имамо ту љубав, онда постајемо цјеловити, и све што чинимо бива испуњено смислом. Тада смо у стању да препознамо једни друге као браћу и сестре, и да живимо у заједници која произлази из те љубави.
Важно је да све што радимо чинимо као пред лицем Божијим, да сва наша дјела буду достојна и Бога и човјека. Јер често у животу чинимо ствари које нису достојне ни нас самих, ни нашег призвања, те падамо под утицајем туђих мишљења и жеље да будемо већи од других. А Господ нас учи супротноме – смирењу, да будемо мањи од других, јер се у томе крије истинска величина.
Свети оци нас уче: ако те брат или сестра укоре, запитај се да ли је то истина. Ако јесте – прихвати са смирењем; ако није – препусти све Богу и Његовом промислу.
Чујмо и ријечи апостола Павла: све што је истинито, поштено, праведно и достојно љубави – нека нам буде правило живота. Он је и сам доживио преображај, те је могао рећи: Не живим више ја, него Христос живи у мени. Управо зато је његова ријеч снажна и пуна истине.
Догађај уласка Господњег у Јерусалим показује и људску слабост: народ који Га је дочекао са радошћу, узвикујући Осана – што значи спаси нас – убрзо ће, под утицајем других, узвикивати: Распни Га! То нам јасно говори колико је људска природа подложна промјенама и колико лако одступа од истине. Та пала природа нас везује за пролазно и земаљско, а Господ нас позива на вјечно и небеско. Све што је овдје пролазно јесте као сјенка, а оно што је од Бога остаје за вјечност. Зато је важно да живимо праведно и честито, да бисмо могли стати пред лице Божије.
Читајмо Свето писмо, нарочито Јеванђеље и посланице апостола Павла, да бисмо разумјели истину и правилно живјели. Помолимо се Господу да наша пала природа ослаби, да у нама умре оно што је грјешно, а да са Васкрслим Христом васкрсне све што је добро и свето.
Нека вас Господ чува, вас и домове ваше. Чувајте се, волите једни друге и живите у миру и слози. Амин, Боже дај!“
Потом су сви који су се припремили за Свету тајну причешћа приступили Светој чаши. Након тога, освећени су и благосиљани славски колачи данашњих свечара.
Након Литургије, у порти древног Храма Светог Георгија одржана је хуманитарна акција „Крофне из блока“, коју су заједно организовали Хуманитарна организација „Срби за Србе“ са омладином при Цркви Светог Ђорђа, уз помоћ добротвора и благослова свештенства овога светога храма.
Овом акцијом подијељене су крофне уз добровољни прилог, а прикупљена средства биће намијењена помоћи угроженим српским породицама на Косову и Метохији.
Акција је са одушевљењем подржана од стране вјерног народа, који се овог празничног дана у великом броју сабрао у древној Цркви Светог Ђорђа.
Елза Бибић
Фото/видео: Дарко Радуновић
