На Лазареву суботу, 4. априла 2026. године, у навечерје великог празника Цвијети, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици служена је вечерња служба са освећењем врбиних гранчица. У наставку, свештенство Саборног храма, заједно са вјерним народом и мноштвом дјеце, кренуло је у литијски опход око Саборног храма Христовог Васкрсења.
По завршетку литијског опхода сабранима се обратио протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, чија је бесједа била прожета снажним празничним смислом и позивом на унутрашње духовно обновљење.
Подсјећајући на ријечи којима је народ дочекао Христа приликом Његовог уласка у Јерусалим: „Благословен који долази у име Господње, осана Сину Давидову“ отац Далибор је казао да ове ријечи Црква више од двије хиљаде година непрестано понавља уочи празника Цвијети и нагласио да Господ долази ради свих нас и ради нашег спасења, а да вјерни, сабирајући се у храму, у ствари долазе Њему у сусрет.
У наставку бесједе, прота Далибор је подсјетио на дубоку симболику храма као мјеста Божјег присуства, рекавши да је „овај храм Васкрсења, као и сваки храм, нови Јерусалим“.
Прота Далибор је посебно нагласио да се смисао празника не исцрпљује само у спољашњем празновању, већ у унутрашњем преображају човјека.
„Наше тијело, наше биће, браћо и сестре, драга дјецо, треба да постане нови Јерусалим“, поручио је отац Далибор.
Осврћући се на јеванђељски догађај васкрсења Лазаревог и свечаног Христовог уласка у Јерусалим, прота је подсјетио да је народ тада пред Господом простирао хаљине и палмове гране, славећи Га пророчким ријечима. Исто тако, и данас је призив Цркве да вјерни не остану само посматрачи великог празника, већ да постану његови истински учесници — да у славу Божију принесу чистоту срца, вјеру и благодарност.
На крају свога обраћања, протојереј-ставрофор Далибор Милаковић позвао је сабране да у миру, покајању и духовној будности дочекају дане Страсне седмице, како би, преиспитујући себе и своје биће, узрастали у вјери и љубави. У том духу је поручио: „Да ове дане пред Васкрс Христов преиспитамо себе и своје биће… и да очишћени и ми можемо изговорити као дјеца прије више од двије хиљаде година да Господ благословен уђе у срце наше.“
Молитвено сабрање у навечерје Цвијети у подгоричком Саборном храму било је испуњено радошћу празника, љепотом дјечјег учешћа и живим осјећањем да Црква, из године у годину, корача истим оним путем којим је Господ ишао ка Јерусалиму — путем љубави, смирења и жртве, који води ка свјетлости Васкрсења.
Текст, фото: Борис Мусић
