Слава Богу! Какве моћне речи! Када нас обузму невоље, када срце опседну и опколе мисли сумње, малодушности, незадовољства и роптања, тада треба да приморамо себе на често, полагано и усредсређено понављање речи: слава Богу! Ако искрено поверујеш у овај савет, па га у придошлој невољи провериш на самом делу, угледаћеш чудесну силу славословљења Бога; обрадоваћеш се јер си нашао тако корисно и ново знање, обрадоваћеш се јер си добио тако моћно и погодно оружје против унутрашњих непријатеља.
Тријумф над силама таме и очајања
Од самог звучања тих речи, изговараних при навали мрачних мисли туге и чамотиње, од самог звучања тих речи, изговараних уз самоприморавање, готово само устима и струјањем ваздуха – стресају се и дају у бекство ваздушасти и ништавни кнезови таме. Све мрачне мисли се развејавају као прах на јаком ветру; од душе одступају тегоба и досада, а прилазе јој и у њој се настањују лакоћа, спокојство, мир, утеха и радост. Слава Богу!Слава Богу! О, речи тријумфа, речи проглашења победе, речи весеља за све верне слуге Божије, а страха и пораза за све Његове непријатеље, речи уништавања њиховог оружја! То оружје је грех, то оружје је телесни разум, пала човекова мудрост. Она је настала из пада, њен први узрок је грех, њу је Бог одбацио и она непрестано бесни на Бога.
Око онога кога је невоља ранила узалуд ће се сабрати сви људи овога света; безуспешно ће га лечити лековима речитости и философије. Бесплодан ће бити труд самог страдалника ако пожели да размрси замршену мрежу невоље напорима сопственог разума. Веома често, скоро увек, разум се потпуно губи у тој замршеној мрежи! Често види да је са свих страна опкољен и затворен; често му се чини да су и избављење и сама утеха већ немогући! И многи пропадају под неподношљивим притиском тешке туге, умиру од смртне и страдалничке ране, не нашавши на земљи никакво средство довољно моћно да ту рану излечи.
Победа вере над немоћи људског разума
Земаљска мудрост се показала свим својим средствима: сва су се показала као немоћна и ништавна. Занемари, највољенији брате, ону мудрост коју је одбацио Бог! Одложи у страну сва оружја свог разума и прими оружје које ти даје неустрашивост Христове проповеди. Заједљиво ће се подсмехнути људска мудрост кад види оружје које нуди вера; пали разум, због своје мржње према Богу, неће оклевати да изнесе најумније приговоре, пуне учењачког скептицизма и ироније. Не обраћај никакву пажњу на њих, на оне које је Бог одбацио, на непријатеље Божије.
У својој невољи почни да изговараш из душе и да понављаш – без икаквог размишљања – речи: слава Богу! Угледаћеш знамење, угледаћеш чудо: те речи прогоне жалост, призивају у срце утеху и чине оно што нису могли да учине ни разум разумних ни мудрост мудрих на земљи. Постидеће се тај разум и та мудрост, а ти, избављен и исцељен, верујући живом вером која ти је доказана у теби самом, узносићеш славу Богу!
Слава Богу! Многи угодници Божији волели су да често понављају ове речи: они су окусили у њима скривену силу. Када год је Свети Јован Златоусти разговарао са духовним пријатељима о неким приликама, нарочито о невољама, он је као камен темељац и основни догмат увек понављао речи По својој навици коју је црквена историја сачувала, он је, ударајући кажипрстом десне руке по длану леве, увек почињао своју беседу речима: За све слава Богу!
Браћо! Навикнимо се и ми да често славословимо Бога; прибегавајмо том оружју у нашим невољама. Непрестано славословимо Бога и тиме одбијмо и сатримо наше невидљиве непријатеље, нарочито оне који настоје да нас оборе тугом, малодушношћу, роптањем и очајањем. Очишћујмо себе сузама, молитвом, читањем Светог Писма и светоотачких дела, да бисмо постали они који виде Божији промисао – који све види, свиме влада, свиме управља и све усмерава по неистраживим судовима својим према циљевима познатим једино Њему.
Када постанемо сведоци Божијег управљања, бићемо у побожности, ненарушивом миру срца, у потпуној покорности и чврстој вери; дивићемо се величини несазнајног Бога и Њему ћемо узносити славу сада и у векове векова.
Достојно је и праведно да творевина непрестано славослови Тебе, Бога Творца, Који си нас по јединој, бескрајној и несазнајној Твојој благости извукао у живот из ништавила, украсио лепотом и славом Твога лика, те увео у бескрајно блаженство и насладу раја.
Свети Игњатије Брјанчанинов
