Спомен Преподобног оца нашег Јаковс, епископа и исповедника
Овај светитељ, заволевши од младости подвижнички живот, замонаши се. Он очишћаваше себе постом, бдењем и осталим злопаћењима. Много се труђаше и на изучавању светих књига. И он успе те очисти ум свој молитвом од чиста срца. Затим би удостојен епископског чина. У време Копронимово[1] иконоборци га примораваху да се од рекне молитвеног поштовања светих икона, али он не хтеде. Зато претрпе од њих велике беде, и гоњења, и заточења, и неисказане муке, и глад, и жеђ и многа друга зла која ови злочестивци измислише. И у тим разним мукама и љутим страдањима, он предаде блажену душу своју Богу, ради кога се до смрти подвизавао, и од кога доби царство небеско, да се радује вечито.
Живео и страдао у осмом веку.
Спомен Светог оца нашег Кирила, епископа катанског
Овај светитељ родом је из Антиохије. Био је ученик Светог апостола Петра. И када са првоврховним апостолом дође на Запад, овај га постави за епископа у граду Катани у Сицилији. Добро је и богољубиво управљао стадом Христовим, приводећи неверне вери Христовој. И чудеса је много творио. Да поменемо само једно од њих: у Катани се налазио извор чија вода бејаше горка; молитвом својом светитељ Божји Кирил претвори је у слатку, пијаћу воду. Видевши то чудо, врховни жрец идолски верова у Христа, а с њим повероваше и многи други.
Доживевши дубоку старост, Свети Кирил се мирно упокоји сном праведника. И у граду Катани бише свечано сахрањене чесне мошти његове, дајући исцељења свима који им с вером прибегавају.
