Лијепи обичај сабрања вјерног народа и свештенства, те разговора на духовне теме након Свете литургије у парохијском дому Цркве Светог Георгија под Горицом, настављен је и ове, пете недјеље Часног поста.
Сабранима се обратио старјешина Цркве под Горицом, протојереј Мирчета Шљиванчанин.
Поред централне теме – разговора о Преподобној Марији Египћанки, којој је Црква посветила пету недјељу поста – отац Мирчета је говорио и о важности оваквих сабрања, те сталног подсјећања на то да су они који се причешћују Тијелом и Крвљу Господњом из исте Чаше једни другима најближи.
„Када смо у Цркви, када смо у литургији, ми смо везани везама Духа Светога и једно смо Тијело Христово. Удови једнога Тијела Христовога. И зато су, рецимо, та послијелитургијска сабрања важна, да оно што смо примили у литургији пројавимо и у животу касније. А шта је то? Брига једних за друге, јер нас је то прије свега научио Господ Исус Христос. Он је наш примјер, Он је наш узор, али Он је и наш циљ.
Дакле, наша сва борба је да живимо у Христу. Ако живимо у Христу и мало на Њега личимо, то треба да се пројави у нашем свакодневном животу, а то је, дакле, у односу према ближњима“, казао је отац Мирчета.
Поучио је да нас заједница у Христу Господу опомиње и призива на дубље међусобне везе.
„Није литургијски живот, није црквени живот, само да ја дођем, причестим се и само мислим о себи, о свом спасењу, о својој души, а не интересује ме нико око мене. Христос није тако учио, није зато дошао. Шта је Он учинио? Прво, спустио се са небеских висина, са престола Бога Оца сишао, снисходио нама, унизио се и постао један од нас. А онда, и кад је постао један од нас, људе је помагао, учио, лијечио. Сами знате, читајте Јеванђеље, а то све треба да се пројави у нашем животу, ако смо Христови.“
Подсјетивши на житије Свете Марије Египћанке, отац Мирчета је казао да нам Црква даје њен примјер да бисмо видјели колика је моћ покајања и колика је величина Божије љубави.
„Зашто примјер Марије Египћанке може свима нама да послужи? Шта можемо видјети? Колика је моћ покајања, а прије тога, што је важније, колика је величина Божије љубави, колико Бог нас воли и колико нам Бог даје шансе. Увијек чека да Му се вратимо и никад не затвара своје очи за нас, ма какви да смо и у каквом год гријеху да пребивамо. Ма како да водимо живот, Бог нас воли, као што је волио и воли Марију Египћанку. Са друге стране, колика је величина покајања и шта покајање може од човјека да учини, како да га преобрази – да направи новог човјека, светог човјека, да буде примјер другим људима, иако је до тада водио грешан живот. Зато нам је Црква њу ставила као примјер да нас надахне.“
Као једнако важну поуку из житија Свете Марије Египћанке навео је Свето причешће, којем је она приступила пред само упокојење.
„Све то је добро што се она покајала и што се подвизавала и молила, и није се враћала пређашњем начину живота, али има једна ствар коју не можемо исто заборавити и коју је важно да нагласимо – она се причестила. Њу је старац Зосима дошао да причести, што ће рећи да без причешћа, без литургијског живота, без светотајинског живота, нема спасења. Она, која је таква била подвижница, која је отишла у голу пустињу да се подвизава, да се моли, да не спава, такорећи ништа да не једе, минимум, опет – није могла да заврши свој живот и да постане светитељка док се није причестила, док се није сјединила са Христом кроз Свето причешће. Зато ју је старац Зосима, којег је она молила да дође да је причести, причестио, и она се онда упокојила након тога“, казао је, између осталог, отац Мирчета.
О. Б.
Видео: Црква Светог Ђорђа
