У недјељу пету Часног и Великог поста, посвећену Преподобној Марији Египћанки, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици служена је Света архијерејска литургија, којом је началствовао Његово високопреосвештенство Архиепископ пожаревачки Митрополит браничевски г. Игнатије (Мидић). Високопреосвећеном Митрополиту Игнатију саслуживали су Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије, уз саслужење протојереја Ненада Радаковића, протојереја-ставрофора Далибора Милаковића, протојереја: Остоје Кнежевића, Миладина Кнежевића, Бранка Вујачића, Николе Пејовића, Игора Балабана, као и ђакона: Душана Пауновића, Ведрана Грмуше и Огњена Боричића.
У молитвеном сабрању литургијски је учествовао вјерни народ Подгорице, који се у овој петој недјељи Великог поста сабрао око Светих дарова Тијела и Крви Христове, прослављајући Преподобну Марију Египћанку — велику покајницу и подвижницу Цркве Христове, чији живот остаје вјечни позив на преумљење, духовно очишћење и повратак Богу живоме.
Након прочитаних зачала из Светог јеванђеља, сабранима се архипастирском бесједом обратио Митрополит браничевски г. Игнатије, који је у свом слову указао на саму срж православне вјере и живота у Цркви, нагласивши да хришћанска вјера није појединачни религиозни доживљај, нити самостални подвиг човјека издвојеног од заједнице, већ живот у Цркви као заједници многих у Духу Светоме, у Господу нашем Исусу Христу.
У својој бесједи Митрополит Игнатије је посебно подвукао да нико не може бити вјерник сам за себе, мимо Цркве, подсјетивши на старо хришћанско искуство и мудрост Цркве да „мимо Цркве нема спасења“, као и на изреку која гласи да „један хришћанин, једнако је ниједан хришћанин“. Тим ријечима указао је на саборни карактер вјере, на чињеницу да је хришћански живот незамислив без припадности црквеној заједници, без заједничарења у Господу и без литургијског живота.
„Зато каже и Свети Игњатије Богоносац: Тамо гдје је епископ, тамо нека буде и мноштво народа вјернога, као што тамо гдје је Христос, тамо је Васељенска црква. Он, дакле, Свети Игњатије, управо упућује на то да је Литургија и епископ у њој, који је икона Христова а Литургија као сабрање и присуство свештенства, икона тога Царства Божјега, будућега коме се надамо. И управо то је, драга браћо и сестре, и центар наше вјере и нашега живота – Литургија. Јер овдје у Литургији у ствари се сједињујемо са самим Господом најприсније, и наравно и међу собом, причешћујући се. Без тога сједињења нема живота“, подсјетио је Митрополит Игнатије, додавши да је смрт највећи непријатељ човјеков, а њу побјеђује једино Христос, који је то показао својим Васкрсењем из мртвих. Зато је управо литургијска заједница, заједница са Господом кроз Свето причешће, темељ вјечнога живота.
Говорећи о Цркви, Митрополит Игнатије је нагласио да она није од овога свијета и да није људска творевина, него Божија установа и икона будућега Царства Божјег. Појаснио је да Црква већ сада, у историји, открива и предображава оно што ће се у пуноћи јавити у доласку Сина Божјег у сили и слави, када ће се сабрати сви народи, када ће наступити васкрсење мртвих и суд свијету, и када ће се у пуноћи пројавити Царство Божје.
Митрополит Игнатије се посебно осврнуо на личност Преподобне Марије Египћанке, коју Црква прославља управо у ову пету недјељу Великог поста. Говорећи о њеном подвигу, подсјетио је да је ова велика светитељка четрдесет година провела у пустињи у крајњем уздржању, покајању и служењу Господу, али да је пред крај свога живота дошла Светом Зосиму да би се причестила, након чега се и упокојила. Овим примјером Владика Игнатије је јасно указао на то да ни највећи подвиг сам по себи није довољан, ако није крунисан заједницом са Господом у Светом причешћу.
Своју бесједу Митрополит Игнатије је заокружио свједочењем велике тајне домостроја спасења, подсјетивши да нам је сам Господ омогућио да се сјединимо са Њим тиме што је постао човјек и што међу нама пребива у литургијској заједници, у једноме Хљебу и једној Чаши:
„Дакле, не помаже нам ни велики подвиг, ни не знам ни ја шта како да живимо, ако нисмо учесници литургијске заједнице и ако се не причешћујемо, јер нећемо избјећи смрт. Дакле није довољан подвиг сам за себе ако немамо заједницу са Господом кроз причешће, јер је Он једини који нас ослобађа смрти. Али и то да не заборавимо, драга браћо и сестре, наш највећи непријатељ је смрт. Како каже Свети апостол Павле: Смрт је последњи непријатељ, каже, и њега побјеђује и може побједити једино Господ.“
По завршетку Свете архијерејске литургије сабранима се обратио и Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, заблагодаривши Митрополиту Игнатију на братској љубави, доласку и духовном укрепљењу које је донио овој свештеној заједници у данима Великога поста:
„Ваше високопреосвештенство, драги Владико Игнатије, хвала вам на Вашој љубави, на братској пажњи што сте дошли у ову посјету током Великога поста. Да се заједнички Богу помолимо да чујемо вашу апостолску ријеч, а што је најважније да се насладимо братске љубави и да се причестимо Светим тајнама Христовим из исте Чаше.
Ви сте, драги владико, синоћ говорили о Пресветој Тројици као извору живота, о Цркви Божјој као заједници коју Дух Свети установљује и укрепљује у Христу Исусу Господу нашем. А на овој светој служби све то што смо синоћ чули од вас, све смо то и доживјели.
И на крају, послиј причешћа Светим тајнама рекли сте нешто много лијепо, а поводом појања нашега хора. Наш владика је похвалио ову дјецу из хора како лијепо пјевају, а пјевају како им је Бог дао и трудили су се. Може то још боље. А онда је додао: наша вјера је пјесма и остало. Има он, видим, много тога да каже. Наша вјера је славословље Богу и наша вјера се, као што рече Владика Игнатије, поистовјећује са Светом литургијом, односно поистовјећује се са нашим животом у Цркви. Другачије не можемо уопште говорити о светој православној вјери, него као заједници и као Цркви.
Хвала Вам, Ваше високопреосвештенство. Укрепили смо се у ове дане поста. Доживјели смо предукус Васкрсења кроз ово литургијско заједништво, кроз наше заједничке молитве, кроз причешће Светим тајнама Христовим, кроз ово дивно и велико славље.
Нека вас Бог награди за Вашу љубав. Дај Боже да сви у радости дочекамо Васкрсење Христово, да се духовно и на сваки други начин обновимо, да обновимо наше заједништво, нашу међусобну љубав. Јер сваки празник обнавља наше биће, кроз Свету литургију обнавља наше биће, обнавља и наш дух, али обнавља и наше заједништво и тако се укрепљујемо заједничком вјером и молитвом. Много вам хвала. Нека вас Бог награди за вашу доброту и за вашу очинску љубав. Хвала.“
Текст, фото & видео: Борис Мусић
