Његово високопреосвештенство Архиепископ пожаревачки Митрополит браничевски др Игнатије (Мидић), редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, одржао је вечерас, 28. марта 2026. године, у препуној крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, предавање на тему „Хришћанско учење о постојању садржано у Символу вјере“.
Сабране је поздравио старјешина Саборног храма протојереј Никола Пејовић, који је истакао радост што је у данима Великог и Часног поста Подгорица домаћин архијереју чије је име добро познато и богословима и вјерном народу, како по вишедеценијском архијерејском служењу, тако и по његовом плодном професорском и научном раду. Поздрављајући га ријечима Светога писма: „Благословен који долази у име Господње“, прота Никола је нагласио да је тема вечери од изузетне важности за савременог човјека и за живот Цркве.
У свом излагању Митрополит Игнатије је, полазећи од Никејско-цариградског Символа вјере и богословља Светих отаца, говорио о самом темељу хришћанског разумијевања постојања. Посебно је нагласио да хришћанска онтологија не полази од безличне суштине, него од личности и заједнице.
По његовим ријечима, исповиједање вјере у „једнога Бога Оца“ открива да је основ постојања у Богу личносни, а не апстрактан и безличан. Бог није усамљена суштина, него Света Тројица – Отац, Син и Свети Дух, вјечна заједница љубави и слободе. Развијајући ову мисао, Митрополит Игнатије је указао да је управо у томе суштинска разлика између хришћанског богословља и многих философских схватања бића, старих и нових. Док су многи философски системи истину постојања везивали за неку општу и безличну суштину, хришћанско откривење показује да истинско постојање није у самодовољности, него у односу, у заједници и у слободи љубави. Зато је, како је нагласио, и сам Бог љубав не у моралном или психолошком смислу, већ у онтолошком: Бог постоји као заједница личности.
Други важан нагласак предавања био је везан за стварање свијета и човјека. Владика Игнатије је истакао да је свијет створен из небића, те да по својој природи није сам себи довољан, нити може имати вјечност ослањајући се на себе. Смртност творевине није нешто споља наметнуто, него посљедица њене створености. Управо зато је, по учењу Светих отаца, једини пут истинског и непролазног постојања у сједињењу творевине са Сином Божијим. У том кључу Митрополит Игнатије је, позивајући се нарочито на Светог Максима Исповједника, нагласио да је Христос циљ стварања, а не само одговор на пад. Оваплоћење Сина Божјег није тек посљедица гријеха, него предвјечни Божји домострој да се све створено у Христу сједини са Богом и добије живот вјечни.
Посебну пажњу присутних изазвало је тумачење хришћанске антропологије. Одговарајући на питање Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, Митрополит Игнатије је додатно појаснио да човјек, будући створен по лику Божјем, не може бити схваћен као затворена индивидуа. Ако Бог постоји као Света Тројица, онда и човјек своје назначење налази у заједници. Гријех првог човјека није само преступ заповијести Божије, него и покушај да се постоји без другога, без заједнице, сам за себе. Зато хришћански живот није пука индивидуална побожност, нити само морална исправност, него прије свега улазак у црквену, литургијску заједницу. У том контексту, Владика је снажно нагласио да нема спасења мимо заједнице са Христом и са ближњима у Цркви, подсјетивши и на примјер Свете Марије Египћанке, чији је иако велики подвиг, очигледно сам по себи ипак недовољан, некомплетан без заједнице коју је крунисало њено приступање Светом причешћу пред њено упокојење.
У наставку вечери услиједио је садржајан разговор са предавачем.
Ректор Цетињске богословије, протојереј Благоје Рајковић, поставио је питање о формулацији Првог васељенског сабора да је Син „из суштине Оца“, односно о томе зашто тај израз није задржан у коначном облику Символа вјере. Одговарајући, Митрополит Игнатије је указао на допринос Кападокијских отаца, који су настојали да се јасно покаже да узрок постојања у Богу није суштина, него личност Оца. Тиме је, по његовим ријечима, сачувана светоотачка истина да Бог постоји слободно, а не по нужности и условљености.
Домаћин и модератор ове вечери, протојереј Никола Пејовић је затим поставио два питања: прво, о томе да ли би дошло до оваплоћења Сина Божјег и да није било Адамовог пада, и друго, како разумјети Христове ријечи да неки „неће окусити смрти док не виде Царство Божје да је дошло у сили“. У одговору је Митрополит Игнатије још једном нагласио да Свети оци, а нарочито Свети Максим Исповједник, свједоче да је сједињење творевине са Христом предвјечни наум Божији. Адам је требало слободно да прихвати ту заједницу, али је падом тај пут постао трагичан и крстоносан. Ипак, Божији план није укинут, него испуњен у Новом Адаму – Христу. Што се тиче другог питања, Владика је указао на есхатолошку димензију хришћанског живота: Царство Божије се већ сада остварује у Цркви и Светој литургији, али ће се у пуноћи јавити о Другом и славном доласку Христовом, када ће бити укинута смрт и дарован живот будућег вијека.
„Ми често заборављамо да кажемо народу да је основни проблем човјека и читаве творевине смрт. Причамо о неким етичким нормама за испуњавањем овога и онога. Ништа од тога не може бити ако смрт не буде укинута, а смрт може да буде укинута једино у заједници са Христом и то нам је дато у Литургији и причешћу. Смрт је узрок свих наших посртања и падања и зато се човјек бори против смрти свим средствима. И ово друго: да неће окусити смрти док не виде Царство Божје неки овдје међу вама. Дакле, то је Господ говорио управо да неће окусити смрти у контексту Другог доласка Христовог и укидања смрти за цјелокупну творевину – како даље напомиње Свети Максим Исповједник – да ће васкрснути у Христу они који су његови“, појаснио је Митрополит Игнатије.
Завршавајући своје излагање, Митрополит Игнатије је подсјетио да Символ вјере не завршава случајно ријечима: „Чекам васкрсење мртвих и живот будућега вијека.“ У том ишчекивању, по ријечима предавача, живи сва Црква. Истина творевине није исцрпљена у почетку свијета, него се открива у њеном коначном назначењу – у будућем Царству Божјем, у васкрсењу и вјечном животу у Христу.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
