У четврту недељу поста, протојереј Јован Радовић бесједио је у парохијској сали Цркве Светог Ђорђа под Горицом о житију Светог Јована Лествичника, коме је та недеља поста и посвећена.
На почетку је поучио вјернике о житију овог светитеља који је живио у 6. вијеку и који је од младости заволио Господа и повукао се у Синајску пустињу-тамо гдје постоје само Бог, пустиња и човјек.
Потом је отац Јован говорио о најпознатијем дјелу овог светитеља, а то је „Лествица.“
„Свети Јован Лествичник написа Лествицу по узору на Јаковљеву Лествицу. Написао је Лествицу и на њој тридесет степеница усхођења ка Богу и ка царству небеском. Са 16. година долази на Синај. Тамо се предаје старцу духовнику. Са њиме проживје 19 година у подвигу монашком (замонашио се чим је дошао). Старац му је преминуо након 19 година и тада он изабира ово мјесто Тола или Тула-ту пећину која је и дан-данас сачувана, гдје проводи 40 година у посту, молитви, подвижништву и труду да би побиједио себе и своје гријехе и страсти које су у њему; 60 година је провео у труду и подвигу и оно што је преживео то је и написао у овој књизи Лествица рајска или Лествица духовна.
То је било омиљено штиво вијековима на дворима свих српских владара од Немањића, па и Ђурађ Бранковић се помиње тамо да је и њему основно штиво била Лествица Светог Јована Лествичника. То је била општа култура да човјек чита Лествицу. Вијековима уназад. И данас је то општа култура хришћана.
Он тамо описује, почев од момента одрицања од свијета, па до тридесете степенице гдје је врхунац свега љубав према Богу. Али, да би се стигло до те љубави, он описује како је тешко побиједити своју гордост, своју сујету, своје стомакоугађање и свој гнијев и своје злопамћење У тих тридесет љествица он као најдубљи психолог, психијатар и неуропсихијатар улази у душу људску. Вођен Богом. Вођен силом Божијом открива најдубље, најтананије страсти човјекове душе.
Какве то везе има данас са нама? Што се ми сјећамо пoслије хиљаду и шесто година Светог Јована Лествичника? Или Марије Египћанке у сљедећу недељу? Светог Јована Лествичника се сјећамо зато што нам Црква нуди његов примјер у овој четвртој недељи поста и говори нам Црква, да није довољно само се покајати у току поста. Требамо радити и на своме исправљању, а на кога се угледајући, него управо на Лествицу и многа друга духовна штива која нам Црква и предлаже да мало и прочитамо у току поста. Да се упознамо са својом вјером. Да се упознамо са начином живота хришћанским.
Хришћански живот почиње покајањем.Средиште нашег живота је борба са гријесима и страстима, а врхунац свега је бестрашће, ко га доживи, ко се за њега избори. То је оно како је замишљено и оно што је идеја православне Цркве“- навео је протојереј Јован Радовић.
Затим је отац Јован поменуо Светог Теофана Затворника-великог руског светитеља из 19. вијека који је појаснио како се три степена духовног узрастања Светог Јована Лествичника (што је узор и свим монасима), могу пресликати и на наш свјетовни живот.
С тим у вези, Свети Теофан Затворник је појаснио да је први степен духовног узрастања Светог Јована Лествичника, одрицање од свијета. То одрицање у нашем свјетовном животу подразумијева да се покајемо, исповиједимо и да се трудимо да не живимо грешно и у страстима, уз Божију помоћ; други степен Светог Јована је послушност духовнику што подразумијева да ми у свијету имамо послушање да будемо добри родитељи, добри синови и кћери, да послове обављамо поштено и по правди и да као синови и кћери Цркве слушамо чему нас Црква подучава; трећи степен је безмолвије које нама у свијету подразумијева да потпуно служимо Богу у срцу свом-молитвом, најчешће Исусовом.
Ово душекорисно и занимљиво предавање препоручујемо да послушате у наставку.
Лана Остојић
